Izbori? Da, svakako
Opozicija plače zašto vlast želi opet na izbore za parlament
Ne razumem argument kako nije normalno svako malo ići na izbore. Zapravo, razumeo bih taj argument kada bi on dolazio od strane vladajućih stranaka, jer uglavnom vlast poseže za prevremenim izborima pod određenim pritiscima javnosti i opozicije zbog lošeg rada. Međutim, u Srbiji se događa nešto neverovatno. Ovde opozicija kuka i plače zašto vlast želi ponovo da proveri svoju podršku pred biračima. U političkoj teoriji i praksi to je zaista nesvakidašnji slučaj, jer opozicija bi zapravo trebalo da se raduje prevremenim izborima. To bi joj bila velika šansa da dokaže u kampanji svoje tvrdnje da je vlast loša, te da ponudom svog programa kao alternative pridobije birače i da preuzme na izborima odgovornost za vođenje države. Umesto toga opozicija u Srbiji se živa ubi da nam dokaže kako je vlast loša, jer hoće opet na prevremene izbore, čime zapravo pokazuje svoj panični strah od izbora. Razlog tog straha je apsolutni nedostatak programa i bilo kakve ideje. Jedino čime se najveći deo naše opozicije rukovodi jeste mržnja prema Vučiću, te je samim tim i program koji poseduju isključivo „UA Vučiću“.
Da li će do izbora doći, to se bar u ovom momentu ne zna. Zapravo, zna se da na predsedničke izbore moramo, a da li će s njima pride ići i parlamentarni, sačekaćemo do januara sa odlukom. Lično sam pristalica ponovnog izlaska na birališta po cenu da opcija kojoj pripadam izgubi te izbore. Suštinski razlog je u tome što ne želim da Srbija doživljava stvaranje bilo kakve tenzične situacije, a očiti cilj pojedinih poslaničkih grupa u Skupštini je baš to. Takve pojave se po svaku cenu moraju sprečiti. Jednostavno, ne može najviše zakonodavno telo da radi u situaciji ludovanja pojedinih poslanika čiji je jedini cilj da dođe do tuče. Slažem se sa argumentom da skupštinska većina može da reši tu situaciju, najpre time što će se takvim poslanicima izricati mere udaljenja sa sednice. Ipak, nije to rešenje, jer većina svoju toleranciju pokazuje upravo kroz činjenicu da želi diskusiju, a ne da izriče takve mere. Međutim, kada imate jedan određeni broj poslanika koji su zacrtali sebi za cilj da igraju na ivici noža u smislu da izazovu tuču i nemile scene, te da budu udaljeni sa sednice kako bi sebe prikazali kao žrtve, u toj situaciji nema normalnog rada parlamenta i bolje je onda takvima dati šansu da pokažu koliko građani cene njihovo divljačko ponašanje baš kroz izbore. Ako takvi pobede, svaka čast, pokazaće se da građani navijaju za opcije bez ikakve politike, što će biti pokazatelj svima u našem društvu apsolutnog nezadovoljstva ne samo vlašću već i bilo kakvim sistemom. Možda ljudi žele anarhiju, u šta lično ne verujem, ali glas za pojedine političke opcije čiji se poslanici ponašaju kao da su pobegli iz bolnice „Laza Lazarević“bi bio upravo glas za anarhiju. Ukoliko to građani žele, onda je sasvim suludo da Vučić nastavi sa politikom koju sada vodi. Mislim da je krajnje vreme da se građani opredele da li žele državu i normalnu političku utakmicu u kojoj će ideje biti tačka sporenja ili žele opcije bez politike koje vode ka haosu u kome će sukob oko ideja zameniti lična mržnja. Na kraju krajeva, pošto mnogi tvrde da je Vučić diktator, mogli bi da nam objasne koji bi to diktator sa 50 odsto podrške već treći put omogućio da idete na prevremene izbore i da ga pobedite? Ili su možda za naše vajne anarhiste opozicionare izbori obeležje diktature?
Da zaključimo, novim izborima samo vlast rizikuje da izgubi vlast. Opozicija dobija šansu da pobedi, ali je nedostatak politike očigledno ključni problem najvećeg dela opozicije. Politika „UA Vučiću“ne donosi platu, ne donosi nove puteve, fabrike, škole, radna mesta. Politika „UA Vučiću“je zapravo najveći razlog zbog čega sam pristalica izbora jer vanredni parlamentarni izbori bi mogli konačno da stave tačku na opcije koje nemaju nikakvu politiku, što bi za Srbiju bilo zaista blagotvorno.