Ruganje demokratiji
Ukoliko bi se Nikolić kandidovao i bez podrške Vučića, onda bi premijerov kandidat čak mogao i da izgubi izbore
Predložio sam mom glavnom uredniku Predragu Mihailoviću da u današnjem tekstu komentarišem naredne prolećne predsedničke izbore i eventualne vanredne parlamentarne. Pošto je urednik prihvatio moj predlog, nema mi druge teme, a odmah sam zažalio: šta još da o tome kažem a da već nisam napisao u poslednje dve godine na istom ovom prostoru. I da sumiram zaključke iz nekoliko komentara:
1. Aleksandar Vučić otkad je osvojio vlast i pre toga vladajući SNS na sve načine pokušava da očisti stranku od kadrova Tomislava Nikolića, da predsednika države marginalizuje, povremeno i satanizuje preko bliskih medija, a sve s ciljem da ga otera u političku penziju (po mogućnosti u Bajčetinu).
2. Priče analitičara i istraživača javnog mnjenja da je Tomislavu Nikoliću opao rejting i da bi teško mogao da pobedi jakog kandidata opozicije ili Vojislava Šešelja su samo delimično tačne. Marginalizovan i napadan najviše od svoje stranke, pa i članova Vlade, Nikolić još dobro i stoji kod birača. Kao kandidat vladajuće koalicije i Aleksandra Vučića dobio bi on još jedan predsednički mandat u aprilu iduće godine.
3. Tomislav Nikolić neće u političku penziju i jasno je najavio da će se kandidovati, što bi premijera Vučića moglo da natera da se i sam kandiduje, ubedljivo pobedi i svu vlast preseli iz Vlade u kabinet predsednika države. Problem bi u ovom slučaju mogao da bude u činjenici da je na poslednjim vanrednim izborima Srpska napredna stranka izgubila apsolutnu većinu u Skupštini Srbije. Iako vladajuća koalicija ima ogromnu većinu, ucenjivački kapacitet naprednjačkih trabanata i drugih manjih partija bi porastao.
Zato predsednik Vlade, prosto zdravorazumski nagađam, nemam izvor blizak kabinetu, još nije doneo odluku koga bi za predsedničkog kandidata i da li bi još jednom za godinu dana išao i na vanredne parlamentarne izbore. Zašto bi mu odgovarali vanredni parlamentarni izbori?
I prošle, ničim opravdane, raspisao je frustriran kritikom, više vanparlamentarnom i nestranačkom, nego skupštinskom. Želeo je da satre opoziciju, a ona se vratila u Skupštinu Srbije nešto malo jača nego u prethodnom savezu, a i Šešelju je široko otvorio vrata. Deo opozicije predvođen Sašom Radulovićem svesno provocira i bes premijera koji je na poslednjim zasedanjima parlamenta prosto eksplodirao. Siguran sam da bi im se rado osvetio na izborima.
U slučaju da Vučić bude predsednički kandidat i da predvodi SNS na vanrednim izborima u aprilu iduće godine, sigurno bi mogao da računa na većinu u parlamentu i to bez trabanata. U drugoj varijanti: da podrži Nikolića i da ga pogura raspisivanjem parlamentarnih izbora koje bi on predvodio, dobio bi još malo jaču opoziciju.
Treća varijanta: da budu samo predsednički izbori i da predloži nekog trećeg kandidata, možda je i najgora za Vučića, ne zato što nema šanse da njegov kandidat pobedi (u tom slučaju u drugom krugu) recimo Vuka Jeremića ili nekog drugog kandidata opozicije ili Vojislava Šešelja, već zato što bi to moglo da izazove i male potrese unutar SNS. Ukoliko bi se Nikolić kandidovao i bez podrške Vučića, onda bi premijerov kandidat čak mogao i da izgubi izbore. Zamišljam sledeću situaciju: u predizbornom sučeljavanju na javnom servisu gostuju XY Vučićev kandidat, Tomislav Nikolić i Vojislav Šešelj i pitam se kakav bi to trebalo da bude kandidat opozicije koji bi mogao da se za početak izbori za reč protiv njih. U svakom scenariju moguće je da u drugi krug uđu Nikolić i Šešelj i samo čekam da mi neko tada kaže da je potrebno da glasam za manje zlo. Ma...