Drvosečama struju donele solarne ploče
MODERNA TEHNOLOGIJA U BESPUĆU VUČIJE KOD NOVE VAROŠI NOVA VAROŠ Braća Darko (43), Dragan (35) i Petko (34) Knežević su iz Aginog Sela kod Banjaluke, a u Vučiji borave poslednjih šest godina. Od svih nedaća u divljini, najteže im je padao život bez struje.
U konačištu drvoseča „samaraša“u bespuću Vučije kod Nove Varoši konačno je zasijala sijalica, a stigla je i TV slika zahvaljujući solarnim pločama koje su im darivali prijatelji i poslovni saradnici iz grada.
Objekti davno zapustele farme bivše zemljoradničke zadruge u brdima između Nove Varoši i Kokinog Boda, do kojih se stiže šumskim putem punim rupa, za Kneževiće su i dom i baza. Odavde polaze na posao, ali u njima i zimuju čekajući da u gori zapeva ševa, pa da započnu seču i izvlačenje drva na vlaci ili na samarima svojih 11 konja.
- Skoro smo oćoravili u mraku, uz fenjer na gas i baterijsku lampu, a najteže je zimi kada mrak rano padne. Mada na oko 250 metara od farme prolazi dalekovod, nemamo struju, pa meso i druge namirnice čuvamo u zamrzivačima kod prijatelja u selu. Nudili smo distribuciji da sami kupimo bandere i učestvujemo u radovima, ali uzalud. Za osvetljenje soba za smeštaj i štale koristili smo povremeno agregat, ali smo odustali zbog velike potrošnje nafte. Sada će biti puno lakše. Hvala dobrim ljudima - pričaju braća Dragan i Petko Knežević. Da sijalica zasija u zadružnim objektima koje su uzeli u zakup, Kneževićima su pomogli prijatelji koje su tamo stekli. Akciju je pokrenuo Rade Bralušić, električar i vozač „Limskih HE“, a pomogli su i braća Dragan, Zoran i Aleksa Jelikić, koji su od Šumskog gazdinstva uzeli bukovinu „na panju“, a Kneževići je iz nedođije izvlače do kolskog puta.
- Kneževići su vredni i čestiti ljudi, a njihova vrata u Vučiji su uvek otvorena za lovce, planinare i druge posetioce. Ljudima kao što su oni uvek treba pomoći. Solarna ploča od 200 vati na krovu i dva akumulatora napajaju desetak sijalica, televizor i manji frižider i pune mobilne telefone. I kad nema sunca, biće struje desetak dana, uz štednju kaže Bralušić.
Trojica braće Knežević nadniče od malih nogu, pošto je osmočlana porodica ostala bez hranioca. Uz pozajmicu su kupili prve konje i sada imaju dva štajerca i devet mešanaca.
- Konju za rep i samar prvi put sam se uhvatio još u šestom razredu osnovne škole i od tada se bavim ovim poslom. Ovo je hleb od sedam kora, a svaki dinar koji se zaradi zaliven je litrama znoja. Četiri tovarna konja iznesu u jednoj turi 1,5 metara drva, a cena seče i izvlačenja po prostornom metru je 1.500 dinara. Na dužem danu napravi se sedam-osam tura, ali često zbog teškog terena i udaljenosti puta moramo da pravimo dupli posao i cepanice iznosimo u dve etape - kaže Darko Knežević.