Robert, Beograd
Sada, nema Roberta. Ovaj grad više nema glavnog arhitektu svog zvuka
Po čemu si znao da si u Beogradu? Po „Beograđanki“, Kalemegdanu, Skupštini, Ušću, Joci Bulju na Terazijama ili, tamo, kod Doma omladine? Da, svakako. Ali, kako si znao da si baš u tom gradu, a ne nekom drugom mestu? Po zvuku. Samo je Beograd svojom akustičkom slikom bio veliki grad u onoj zemlji. I još je uvek.
Gradovi imaju svoje zvučne identitete. Oni su sačinjeni od neobične kombinacije zvukova automobila, onih brekućućih, niskog takta, baš kao i onih koji samo klize, kao da su bešumni, potom tramvajskog zvona, onog što ga se može čuti u pesmi Vlade Divljana „Rusija“, sa albuma „Odbrana i poslednji dani“, dalekog preleta aviona, negde po rubu zvučne slike, mukle sirene neke lađe, dole, sa reka, poput kakvog solo trombona u big bendu priobalja, piska lokomotive u odlasku, bata miliona ljudskih koraka i ljudskih glasova koji se, u ovakvom, u osnovi mediteranskom, načinu komuniciranja čuju jače i češće nego drugde. I u sve se to meša zvuk radio-programa, iz automobila, tranzistora uličnih prodavaca, iz malih prodavnica, frizeraja, pekara.
Beograd si znao po zvuku. Najpre po Studiju B, potom po
„Devedesetdvojci“. Taj zvuk bio je drugačiji od autoritativnog zvuka Radio Beograda, i „jedan“, i „dva“, i „dvesta dva“: u tim zvucima čuo se poredak, kakav god bio, čula se država, a ne grad. Radijski saundtrek grada, to beše kontrolisana anarhija zvučnih kolaža, akustički humor koji zavodi, a ne zasmejava, sublimna građa za ucelinjenje rasutog tereta života u metropoli.
U poslednjih četvrt veka, glavni dizajner zvučne slike
grada bio je Robert Klajn. Za akustički identitet Beograda, on je bio ono što je za vizuelni, svojevremeno, značio dizajner Nenad Čonkić, na primer. Ili Dane Mašić. Ili ono što, i kada nije stalno tu, jeste Dušan Petričić. Robert Klajn, nehotice, ali s namerom, bio je prvi inženjer akustike ove velike varoši, impresija o gradu, ekspresija grada.
Najpre je nestalo „Devedesetdvojke“. Sada, nema Roberta. Ovaj grad više nema glavnog arhitektu svog zvuka. Requiescat in pace, Roberte. I tišina je zvuk.