Vladavina laži
Satanizacija ljudi koji bilo šta kritički kažu o predsedniku vlade zasnovana na najbrutalnijim lažima postala je odavno glavno političko oružje vladajuće većine. Najduže je tome izložen zaštitnik građana Saša Janković, a u taj krug političkog linča uleteo je i Vuk Jeremić, bivši ministar inostranih poslova, bivši predsednik Generalne skupštine UN i bivši kandidat za generalnog sekretara UN, i to istog dana kad se iz Njujorka vratio kući.
Koleginica Vera Didanović u poslednjem NIN-u je politički život tačno i slikovito opisala: „A možda ćemo u sledećoj epizodi saznati da su Vuk Jeremić i Saša Janković ubili pevačicu Jelenu Marjanović, jer je slučajno, u prolazu, čula njihov dogovor o pripremi državnog udara po nalogu Džordža Sorosa.“
Više puta sam do sada davao podršku onome što kao zaštitnik građana radi Saša Janković (isto važi i za poverenika Rodoljuba Šabića i za sve nezavisne institucije koje rade svoj posao), a javno sam saopštio i da bih ga rado video kao predsedničkog kandidata. Premijer, većina ministara i stranačkih funkcionera vladajućeg SNS su svojim izjavama prosto zatvorili sve državne institucije za nezavisna regulatorna tela, pravdajući to u slučaju zaštitnika Jankovića optužbama da on i nije ombudsman već političar s ambicijom da postane predsednik države. Čak i Skupština Srbije već dve godine, iako je na to zakon obavezuje, odbija da razmatra izveštaje poverenika i zaštitnika. Važan posao zaštitnika građana svešće se tako na javna upozorenja i saopštenja koja će dobijati sve manje prostora u medijima, ako isključimo grupe podrške na društvenim mrežama. Zato bi, ako je namerio da se kandiduje na predsedničkim izborima, Saša Janković bi trebalo sad da podnese ostavku na funkciju zaštitnika građana i da javno saopšti da ide u izbornu trku i da ne čeka i ne traži podršku opozicionih stranaka. Nisu izbori za godinu ili dve, već za samo četiri meseca. Građanska opozicija u ovom trenutku i nema boljeg kandidata.
Nadam se i da satanizacija kojoj je izložen Vuk Jeremić neće uticati na njega da odustane od kandidature, najgore tek dolazi, pa ako nije spreman na to, nije trebalo ni da se vraća iz Njujorka. Tako su mu pripisivali da je ruski čovek pa, kad su shvatili da bi to samo moglo da mu ojača poziciju u Srbiji, odjednom je postao kandidat CIA. Pre toga su ga medijski podrepaši indirektno optužili i da je kriv za smrt gardista, a njegovo saslušanje (u svojstvu građanina) podrugljivo je komentarisao i premijer lično.
Da će predstojeća predsednička kampanja biti nešto najprljavije dosad viđeno u Srbiji uveravaju nas i Vojislav Šešelj i njegovi radikali podnošenjem incijative da se u Skupštini Srbije oformi ankentni odbor za ispitivanje pozadine ubistva premijera Zorana Đinđića i još predlažu i da odbor vodi radikal („predstavnik najveće opozicione grupe“). Zamenik predsednika SRS Nemanja Šarović još kaže i da oni koji ne podrže formiranje ankentnog odbora ne bi trebalo više bilo kada da „uzmu u usta Zorana Đinđića“. Ništa besramnije nisu mogli da smisle jer da je njima do istine o političkoj pozadini ubistva premijera, sami bi u koloni iz Skupštine mogli da krenu u tužilaštvo. Siguran sam da bi ih bilo prilično iz svih sadašnjih struktura vlasti. Vladajuća stranka verovatno neće podržati ovaj predlog, jer smatraju da su se već dovoljno iskupili namerom da u centru Beograda podignu spomenik Zoranu Đinđiću.
Pitam se, na kraju, zašto niko nije napao Čedomira Jovanovića, pa i on je najavio da bi mogao da se kandiduje za predsednika?