Zapadni Balkan i evropski put
Uprotekle dve godine dosad neviđene migracije i bezbednosni izazovi doveli su u pitanje otpornost Evrope i njenih najbližih suseda. Istovremeno su ova pitanja postala i prilika za veću saradnju i produbljene odnose širom Evrope. U tom kontekstu treba još više produbiti i intenzivirati saradnju između EU i Zapadnog Balkana kako bi ona postala primer toga kako se zajednički izazovi mogu rešavati u duhu prave solidarnosti. Jer upravo je solidarnost glavni katalizator za takvu pojačanu saradnju.
Iako je više od 800.000 ljudi došlo do obala Evrope 2015. u potrazi za zaštitom od Grčke, preko Srbije do Nemačke, njihov broj je opao na manje od 200.000 u ovoj godini zahvaljujući dobroj saradnji u regionu, uključujući dogovor EU i Turske i bolje upravljanje granicama. U isto vreme Evropa je doživela nekoliko krvavih terorističkih napada u 2015. i 2016. koji su pokazali međusobnu povezanost terorističkih boraca, ilegalne trgovine vatrenim oružjem i pretnji od radikalizacije na celom kontinentu. Iako su pitanja migracije i bezbednosti vrlo različiti fenomeni, i jedno i drugo su pokazali jasnu potrebu za evropskim odgovorom u širem smislu, zasnovanom na međusobnom poštovanju, zajedničkim vrednostima i većoj saradnji.
Baš zato je saradnja jedan od ključnih elemenata nove Evropske granične i obalske straže - čiji se delokrug rada nalazi na mestu gde se ukrštaju migracija i bezbednost - i to saradnja koja se ne ograničava samo na EU već se fokusira na Evropu kao region. Bilo da je pod pritiskom BJR Makedonija, BiH, Albanija ili Crna Gora, Evropska granična i obalska straža će sada moći da ponudi dodatnu podršku po pitanju upravljanja granicama. I upravo je to razlog što će Evropol uskoro poslati oficire za vezu u region Zapadnog Balkana kako bi ojačao saradnju i razmenu informacija o krijumčarenju migranata, istragama i aktivnostima u borbi protiv terorizma. Takođe je razlog što želimo da unapredimo našu saradnju u vezi sa vatrenim oružjem na Zapadnom Balkanu kako bismo izbegli veću nelegalnu trgovinu vatrenim oružjem u regionu i zloupotrebu tog oružja. Zemlje Zapadnog Balkana nemaju samo dug i čvrst istorijski odnos sa Evropom u dobrim i lošim vremenima. Zapadni Balkan je Evropa. Zajedničke su nam prošlost i sadašnjost, a zajednička nam je i budućnost. Zato je, na primer, toliko važno obezbediti i očuvati putovanje u EU bez viza za ceo zapadnobalkanski region, uključujući i Kosovo. Novi mehanizam suspenzije viza i predložen evropski sistem za informacije o putovanjima su osmišljeni upravo da bi se mobilnost putnika iz regiona zaštitila i olakšala, a istovremeno da bi se pojačali bezbednosni standardi.
Blizak i čvrst odnos između Zapadnog Balkana i EU nikad nije bio tako važan kao danas. Kako mobilnost bude sve više nezaobilazna karakteristika 21. veka, a metode krijumčara i terorista se sve više menjale, to će odnos između EU i Zapadnog Balkana više rasti. Naše partnerstvo prevazilazi pitanja migracije i bezbednosti, a tako će biti i ubuduće jer je Balkan deo evropske porodice istorijski, kulturno, a nadam se u bliskoj budućnosti i institucionalno. Ne smemo dozvoliti da se region vrati u prošlost u kojoj su sećanja na nacionalizam još sveža. Celokupan region sada mora da gleda u budućnost, a taj budući put može biti samo evropski; put koji vodi ka napretku, prosperitetu, stabilnosti i miru. Jer to je istinita želja i vizija svih naroda u ovom delu Evrope.