ORGANSKO JE SKUPLJE
BEOGRAD
Petar Bogosavljević iz Pokreta za zaštitu potrošača kaže da prodavci organske hrane cene slobodno formiraju.
- Organska poljoprivreda je sistem održive poljoprivredne proizvodnje koji je kontrolisan i zakonski uređen sistem proizvodnje, limitiran upotrebom sintetičko hemijskih sredstava, upotrebom GMO, antibiotika, aditiva, konzervansa. Samim tim, uključuje više manuelnog rada, odnosno mehaničkih mera borbe protiv bolesti i štetočina, a skuplja je i zbog smanjenih prinosa i troškova kontrole, sertifikacije, često i laboratorisjkih analiza - objašnjava Ivana Simić iz Udruženja „Serbia Organica“.
Cene variraju od vrste proizvoda, sezone i prodajnog mesta. Na primer, ako paradajz košta 50 dinara po kilogramu, organski će koštati oko 200 dinara.
Međutim, postavlja se pitanje da li je ono što se prodaje po četiri puta većoj ceni kao organsko zaista to.
- Teško da sva hrana koja se prodaje kao organski gajena zadovoljava sve rigorozne uslove koje propisuje Zakon za deklarisanje hrane kao takve. Problem je nepoštovanje potpunog informisanja potrošača. Oni veruju da je nešto organsko iako nije. Da bi hrana bila deklarisana kao organska, nadležna institucija mora da prati pripremu proizvodnje, proizvodnju i na kraju pakovanje, a mi nemamo kapacitete za to - objašnjava Bogosavljević.
Proizvođači koji organski gaje hranu objašnjavaju da svoje namirnice s razlogom prodaju po višoj ceni.
- Kokoške koje gajimo kljucaju domaća žita, ne dajemo im ništa veštačko. Krave hranimo sa pašnjaka koji nisu prskani već dve decenije. A jagode koje se u sezoni toliko brzo rasprodaju su sočne, crvene, ukusne zato što ih žena sama poliva, plevi i bere kaže Nikola Stević, proizvođač organske hrane.
Proizvođači navode da nikakvu hemiju ne koriste.
- Građani kupuju naše proizvode jer su uvereni u kvalitet, naručuju kajmak po mesec dana unapred i jaja pred Uskrs. Što vredi, to i košta - tvrdi Stević.