Dok svi beže iz Srbije, ona žuri da se vrati
BEOGRAD Jovana Stojanović (22) briljantno je završila studije ekonomije na jednom od najpoznatijih američkih univerziteta i vratila se u Srbiju.
Ova Beograđanka, koja je diplomirala na Univerzitetu Kamberlands u Kentakiju, govori perfektno engleski i španski jezik, vešta je i na košarkaškom i na fudbalskom terenu, što svedoče mnogobrojne osvojene medalje, a jedna je od retkih koja je odlučila da se vrati u zemlju uprkos sjajnim ponudama za nastavak poslovne i sportske karijere u SAD.
- Treniram košarku od sedme godine, igrala sam u Crvenoj zvezdi s kojom sam osvojila državno prvenstvo 2010. Kao mala volela sam fudbal, tako da je polovina medalja u mojoj sobi osvojena na fudbalskim turnirama. Na majčin nagovor opredelila sam se za košarku, a u Ameriku sam prvi put otišla posle trećeg razreda srednje škole, preko programa sportskih stipendija. Međutim, ostala sam samo četiri meseca, jer sam tamo saznala da imam povišen šećer i morala da se vratim. Sledeće godine, ponovo sam odletela preko okeana, na studije ekonomije - započinje priču za “Blic” Jovana.
Tamo se veoma brzo uklopila.
- Srednja škola koju sam upisala prima učenike iz preko 30 zemalja, što je za mene bila divna prilika da vidim kako ti ljudi žive, kakva im je kultura. Kod Amerikanaca su mi se svideli njihovi maniri. Prolaznik koji vam ide u susret uvek će se osmehnuti ili reći “nazdravlje!” ako čuje da ste kinuli - objašnjava naša sagovornica.
Ipak, nakon briljantno završenih studija ekonomije, Jovana kaže da nije sebe videla u Americi.
- Osim udaljenosti od porodice i velikih finansijskih izdataka, kao objektivnih mana života u Americi, smetao mi je i nedostatak slobode i topline. Najviše mi je falilo slobode da odem da prošetam, sednem u kafić, da se družim. Svaki dan je bio isti, a kampus u kom sam studirala bio je na autoputu, u okolini nije bilo ničega. Samo veći gradovi koje sam posetila, poput Njujorka ili Čikaga, imaju dinamičniji život. Nedostajalo mi je i ljudske topline. Primetila sam da nemaju naviku da doručkuju zajedno sa porodicom ili da se jave ukućanima i popričaju malo s njima kad stignu kući. Jedino se za vreme praznika oseća neka porodična atmosfera. Jovana je u Beograd sletela prošle nedelje pa još nije sigurna da li će košarkašku karijeru nastaviti kao igrač ili će se možda oprobati u ulozi trenera za decu. U planu je upisivanje i master studija jer, kako kaže, volela bi da se bavi menadžmentom ako se ukaže prilika.
SVE JE U AMERICI LEPO, ALI NEMA PRAVE SLOBODE I TOPLINE, KAŽE JOVANA ZA „BLIC“