Namigivanje naciji

Izraz lica Aleksandra Vučića kad se uvlačio u kabinu „miga“podsetio me je na starogovor - „upiškio se od sreće“, kako se nekad govorilo kad silno obradujete dete. Pretpostavljam da sam i ja tako izgledao kada sam u mojoj petoj godini dobio bicikl, krasan, crven…

Vučiću je ova višnja na torti - kupovina ruskog naoružanja - donela dodatne poene u merenju popularnosti pa bi ove godine bio nesumnjivi pobednik u svim novogodišnjim izborima za ličnost godine, kad bi kriterijum za dodelu priznanja bio dominacija, prisutnost u medijima, pa i/ili nešto treće, na primer, sposobnost ispoljavanja dečje radosti i besa.

Sve, kao i obično, zavisi od kriterijuma: tako je Hitler bio ličnost godine u američkom „Tajmu“u godini kada je izbio Drugi svetski rat, samo zato što je njihov kriterijum bio učestalost pojavljivanja u medijima.

Efikasniji partokrata i manipulator medijima nije se pojavio na političkoj sceni Srbije i svakodnevno svima nama i posebno svojima šalje poruku da smo bez njega „šaka jada“, a to potvrđuju i istraživanja po kojima je on za tri koplja iznad Srpske napredne stranke (SNS).

Nesuvislost ponekih od njegovih izjava malo koga zabrinjava. Kao, na primer, izjava da ćemo dogodine da izgradimo više autoputeva nego Nemačka, koja je svoje autoputeve mahom izgradila u vreme vlasti „Tajmove“ličnosti godine.

Lično mislim da Vučić ponekad tera sprdnju s nama, ali i to je sasvim zasluženo i mora da nam se slatko smeje pred utonuće u tročasovni san, ako je i toliko, i verovatno se, kao što sam već pisao, budi s osmehom čoveka koji je pobedio zakone prirode, jer svako jutro kad krene na posao sretne na stepeništu samog sebe kad se vraća s posla.

Brže nego iko u novijoj srpskoj političkoj istoriji dojezdio je do vođe, neprikosnovenog barem po tome što je počeo da ga bije glas da za sve vidljivija nepočinstva ljudi iz okruženja nije on odgovoran. Sve češće se čuje ona čuvena mantra „kad bi Vučić znao šta njegovi rade…“.

Verovati u to da neprikosnoveni vođa i koordinator svih bezbednosnih službi u Srbiji ne zna šta mu se u okruženju događa, kao drug Tito kad je onemoćao, ili Zoran Đinđić pred atentat, ili Slobodan Milošević na zalasku karijere, spada u političku naivu.

Mislim da Vučić to odlično zna, ali zasad te procese obrće na sopstveni mlin i tako kupuje neprikosnovenu lojalnost kadrova kojima je okružen. Kad bi neko davao nagradu za „političku veštinu“, sigurno bi Vučić bio ličnost godine jer se dosetio jednostavnom triku - svakodnevnom namigivanju naciji, čak i onda kad je kudi zbog nedovoljne veberovštine.

Kao što proizvođači pametnih telefona svako malo smisle novu aplikaciju da bi nam izvukli novac iz džepa, tako i Vučić svaki drugi, treći dan smisli nešto novo, obećavajuće, ali me je strah da je po naš džep efekat isti.

Ne sumnjam da će u svakolikim izborima za ličnost godine nadmoćno da pobedi sve protivkandidate. Pokazaće se verovatno i da je gorljivost predlagača obrnuto srazmerna snazi argumentacije, ali to i nije neka prepreka. Vučić je sigurno utisak godine.

I tako već godinama.

Efikasniji partokrata i manipulator medijima od Aleksandra Vučića nije se pojavio na političkoj sceni Srbije