Subotičanin spasavao putnike „Titanika“
SUBOTICA Sedamsto ljudi sa potonulog „Titanika“spaseno je zahvaljujući posadi broda „Karpatija“, a u akciji je učestvovao i lekar sa „Karpatije“- rođeni Subotičanin Artur Munk.
- Artur Munk je bio svuda, uvek je putovao, boravio je na brodovima kao lekar, u Rusiji je bio u zarobljeništvu, odlično je znao engleski jezik. Toliko me je inspirisao da ću nastaviti da istražujem njegov život - kaže kustoskinja Hargita Gažo, direktorka Muzeja u Bačkoj Topoli, čija je izložba o Munku (1886 1955) otvorena u subotičkom muzeju. Na izložbi su prikazani fotografije, dokumenta i predmeti iz života poznatog lekara, pisca, slikara i humaniste.
- U autobiografiji Munk opisuje kako je, dok je bio lekar na „Karpatiji“, među prvima priskočio u pomoć putnicima „Titanika“, ali osim tog zapisa, ništa drugo nam to ne dokazuje. Čak ni lista putnika broda, niti bilo koji drugi predmeti. Zato je to i dalje tema istraživanja - kaže Gažo. Na izložbi je prikazana i Arturova fotografija sa lekarima „Karpatije“, broda kojem je „Titanik“uputio poziv u pomoć.
- U subotičkom muzeju postojao je mali legat, radni sto i fotografije, a ostale predmete smo dobili od njegovih unuka, jednog istoričara književnosti i muzeja „Petefi“u Budimpešti - kaže Gažo.
Munkove unuke, Aleksandra Hesse i Stela Munk, ćerke njegovog sina Đurike, pamte ga kao izuzetnog čoveka.
- Impresionirane smo izložbom, a kada su kontaktirali sa nama, sakupile smo sve što imale, dedin pečat, torbu, kašiku, fotografije. Za njega me vežu samo lepe uspomene. Sećam se da me je vodio u šetnje na Palić i Suboticom. Voleo je da gleda kako crtam, a ja sam njega molila da mi nešto nacrta. Nažalost, on je slabo govorio srpski, a ja sam bolje razumela nego što sam pričala mađarski jezik. Ni on, ni otac nisu pričali o „Karpatiji“i „Titaniku“, ali je baka Elza pričala o putešestvijima kaže Aleksandra Hesse, koja je imala šest godina kada je njen deda Artur umro.
Prema rečima Roberta Tilija, multimedijalnog umetnika koji je preveo „Leteći vučidol“, novelu koju je Munk napisao sa Gezom Čatom i Emilom Havašom, bio je genijalni lekar koji je u svojim delima opisao i kako je spasavao putnike „Titanika“.
- Brod „Laura“bio je 2.000 milja udaljen od nas. Šahovski meč, odigran pomoću bežičnog telegrafa, osoblje naše „Karpatije“izgubilo je. Glavni telegrafista „Karpatije“pozvao je telegrafistu „Laure“ na revanš - zapisao je u noći između 14. i 15. aprila 1912. Munk, a beleške su ispisane u romanu „Hvala dok se ne odužim“na mađarskom jeziku iz kojeg je delove prevela Žužana Kunkin.
Munk je pisao da je nakon nove partije telegrafista „Karpatija“primila SOS poruku s „Titanika“i da je to bila čista slučajnost jer je telegrafista Markoni samo zbog šaha bio pored uređaja.
Munk piše da ih je u dva ujutro probudio stjuard i pozvao ih na palubu. Naveo je da je prvi oficir primetio čamce sa brodolomnicima
- Ali gde je ogromni brod, gde je „Titanik“? Bilo je šest sati kada smo se približili prvoj od tri grupe čamaca. „Titanik“je nestao - beleži Munk. Mladi brodski lekar dalje beleži da su svi sa zaprepašćenjem zaključili da su čamci bili poluprazni. Žene i deca sedeli su zbijeni u čamcima, promrzli i iznemogli.
- Mnoge od žena bile su u večernjim toaletama. Pripijene jedna uz drugu, drhtale su plačući. Smestili smo ih u trpezariju broda, gde su bili posluženi toplim čajem i dobili pokrivače. Naš posao lekara sveo se na njihovo zbrinjavanje. Pobrojali smo spasene i bilo ih je 705 - napisao je Munk.
Mnoge od žena sa „Titanika“bile su u večernjim toaletama, beleži subotički lekar