ZDRAVLJE I PREVENTIVA
1 Bolesti srca, visok krvni pritisak i dijabetes su bili među vodećim bolestima u 2016. To su bolesti koje su velikim delom posledica savremenog načina života. Borba počinje redovnom kontrolom opšteg zdravstvenog stanja i faktora rizika od detinjstva do duboke starosti. Na njihovu pojavu podjednako utiču faktori starenja, pola i nasleđa, kao i faktori ponašanja (pušenje, prekomerna uhranjenost, neaktivnost, hronični stres...). Na prve skoro da ne možemo da utičemo, dok na druge možemo i moramo.
2 Maligne bolesti svake godine odnose sve
veći broj života. Najefikasnija mera je prevencija poznatih faktora rizika, ali kako za neke maligne bolesti ne možemo pouzdano da ih utvrdimo, moramo raditi na ranom otkrivanju i lečenju. Kod oboljenja grlića materice npr. postoji efikasna vakcina koja se primenjuje u tinejdžerskom uzrastu, ali pošto se ne primenjuje široko, glavni akcenat je na periodičnim kontrolama i ranom otkrivanju i lečenju.
3 Istraživanja su pokazala da često pijemo lekove
na svoju ruku. Kod nas je učinjen pomak zabranom prodaje lekova bez lekarskog recepta za antibiotike i psihoaktivne supstance, ali je potrebna stroža kontrola i široka edukacija stanovništva.
4 Infektivne bolesti, koje su ranijih godina zahvaljujući redovnoj vakcinaciji držane pod
kontrolom, počele su da se vraćaju. Antivakcinalni pokret je u 21. veku dobio zamah. Vakcina kao i svaki lek može imati neželjena dejstva, ali njen korisni potencijal ih najčešće daleko prevazilazi. Vakcinacija je jedna od najvećih tekovina 20. veka koju moramo održati. 5 Očekuje se, sudeći po zaključcima Svetske zdravstvene organizacije, da će sve više biti i alergijskih reakcija. Alergije su vrlo učestale, dijagnostika je sve bolja, ali ne verujem da će nešto da se reši tokom 2017. godine po tom pitanju. Alergije nije moguće izlečiti trajno, međutim uz pomoć adekvatne terapije možete ih lakše podnositi.
6 Stručnjaci tvrde da su sve češća samoubistva posledica porasta depresije kod stanovništva,
izazvane svakodnevnim nezadovoljstvom. Depresija se poslednjih godina probila među vodeće bolesti savremenog čoveka, iskazujući se u svim uzrastima i na svim podnebljima. I ovde je akcenat na ranom otkrivanju i lečenju, ali i na smanjenju otuđenosti i jačanju stubova društva, pre svega porodice. 7 Pušenje, alkohol, smanjena fizička aktivnost, jednom rečju nezdrav stil života. Sve to su faktori rizika i za maligne i za kardiovaskularne, metaboličke bolesti. Trudite se da ih izbegnete.
8 Sve češće nam se nameću dijetalni vidovi
ishrane. Restriktivne dijete u dužem periodu ne samo da ne koriste zdravlju, već ga i narušavaju. Njih treba ostaviti samo za određene nasledne bolesti gde organizam ne može da metaboliše određene materije.
10 Svake godine nekako sebi zadamo zadatak da
vežbamo i održimo telo u kondiciji. Teško je, međutim, naterati se na to, posebno nakon prazničnog opuštanja. Ipak, nemojte odustati...