Božić na Aljasci
U “Blicu” koji ste (nadam se) čitali u četvrtak, možda ste primetili naslov “Srbi masovno idu na Aljasku”. Priča je o tome da veliki broj naših ljudi odlazi da radi u fabrikama za preradu ribe, tamo gde, kako reče naš sagovornik u tom tekstu, zarađuju za dva meseca koliko u Srbiji za godinu dana.
I, nije sad tu bitna Aljaska. Umesto nje, u naslovu je moglo da piše i Novi Zeland, Australija, Nemačka... Ma, teško da postoji neka iole normalna zemlja koja se u tu matricu ne bi uklopila. A, matrica je prosta: Srbima je očigledno svuda bolje nego u Srbiji...
Manjak patriotizma?
Izdaja? Neshvatanje “činjenice” da je ova zemlja na putu oporavka, napretka, prosperiteta... (dopišite sami ono što vam padne na pamet iz tog lagera slatkih obećanja koja ništa ne koštaju i nikoga ne obavezuju). Onda okrenite nekoliko listova “Blica” koji držite u rukama i zaustavite se na 20. strani. Tu ćete naći ispovest pančevačkog penzionera Miodraga Mecedeljana, čoveka koji živi, mada on to ne zove tako, sa penzijom od 21.200 dinara. Prevedeno s jezika brojki: kad odbije mesečne račune, oko 11.000 dinara, ostaje mu 330 dinara dnevno. A, od toga treba da plati i lekove (4.000 dinara) pošto je dijabetičar i srčani bolesnik.
“U prodavnici kupujem samo hleb, jaja i po koju konzervu mesnog nareska ili suvu hranu. Nedeljama mi cure česma i vodokotlić, a ja nemam od čega to da popravim. Obična sijalica kad mi pukne, čekam penziju da kupim novu. Isto je bilo i za ringlu. Spavam u hladnom kako bih uštedeo na gasu.”
Ovako priča Miodrag, Pančevac čija je penzija mnogo bliža prosečnoj nego minimalnoj. Priču poput njegove čuli biste iz još ko zna koliko srpskih usta. I, zar je onda čudo i zar se sme zameriti nekom ko za sva vremena izabere Enkoridž, Sidnej, Velington, Frankfurt... Ko reši da više nikada ne strepi hoće li imati detetu za mleko ili sebi za krišku hleba.
Došao je još jedan Božić. Milioni Srba ponovo ga dočekuju daleko od kuće. Tačnije, daleko od onog što im je nekada bilo kuća. Sada imaju nove domove, već njihova deca imaće i nove pasoše, a njihovi unuci neće biti Srbi, nego Amerikanci, Novozelanđani, Australijanci, Nemci... Božić je, možda je pravo vreme da mislimo i o tome.
Srba je sve manje u Srbiji, a sve više na Aljasci, Novom Zelandu, u Australiji...