Deveti januar

Kakav je to monstrum Republika Srpska da u septembru

kad se održavao referendum o obeležavanju 9. januara kao njenog dana samo što ne zaratismo, a sad kad je taj dan stigao i proslavlja se, opet bismo mogli na položaje, nego, srećom, okovala hladnoća, pa se nikom ne izlazi napolje.

Ako apstrahujemo emocije i patetični folklor,

kome su skloni i slavljenici i oni koji bi da im slavlje ukinu i zabrane, i okrenemo se činjenicama, onda stvari stoje ovako.

Šansa da Bosna i Hercegovina bude funkcionalna zajednička

država sva tri naroda prokockana je u krvavom građanskom ratu u kome se niko od tih naroda nije borio da BiH kao takva opstane, već su je hteli svako po svom modelu. Kao jedinstvenu su je već imali da su je hteli, ali takva im očigledno nije bila potaman i onda su je iscepkali haubicama i rovovima.

Dejtonski sporazum je ozakonio stanje na terenu,

Republika Srpska je priznata kao entitet, tamošnji Srbi je doživljavaju kao svoju državu i obeležavaju njen dan. Ne znamo da li je “stvaranje, postojanje i napredak Republike Srpske delo pravde” kako reče patrijarh Irinej, ali istorijskih okolnosti sigurno jeste i one se moraju uvažiti. Zato je čudno da druga dva naroda u Bosni i Hercegovini prihvataju postojanje Republike Srpske (doduše, nevoljno) a problem im je proslava njenog dana 9. januara. A šta se tako strašno dogodilo tog datuma? Ništa, osim što je to dan kada je na Palama 1992. godine, nakon zanemarivanja volje Srba od strane Bošnjaka i Hrvata, proglašena Srpska Republika BiH koja će osam meseci kasnije biti preimenovana u Republiku Srpsku.

RS srpski narod doživljava kao garant svog opstanka

na tom prostoru i ne može mu se zameriti na tome što nema nameru da njen suverenitet ulaže u neizvesni provizorijum nove unitarne države kojom rukovodi neko ko se zove Visoki predstavnik.

Moglo bi se reći i da je, sa svim manjkavostima i izazovima

koji su pred njom, Republika Srpska jedan od zdravijih delova srpskog nacionalnog korpusa koji i u okviru matice kuburi sa granicama i orijentacijom, a ne prolazi najsrećnije ni u Crnoj Gori.

I dok god u njenim okvirima pripadnici drugih naroda žive kao građani prvog reda

bez diskriminacije i nesigurnosti, ona ima pravo na opstanak pa i na svoj dan.

A što se tiče zamerki sarajevskih vlasti

na dolazak predsednika Srbije na proslavu u Banjaluku i kako je time obesmislio najavljenu posetu Sarajevu, smešne su. Pa, koliko bi iskrenosti bilo u zagrljaju Tomislava Nikolića i Bakira Izetbegovića na Baš-čaršiji, da je u ime tog susreta srpski predsednik zaobišao Banjaluku i Milorada Dodika? Kao kad bi, primera radi, Erdogan preskočio Sarajevo kako bi dao pun kapacitet poseti Banjaluci. Ne ide, zar ne?

RS srpski narod doživljava kao garant opstanka