Moja bomba je metafora
Pominjanje male, džepne bombe je metaforički jezik kojim ja želim da kažem kako prošlost malog naroda postoji tek uz ideju o posedovanju ozbiljnog oružja pojašnjava za „Blic“Emir Kusturica deo svog govora na proslavi Dana Republike Srpske.
Izjava koja je izazvala salve aplauza na svečanosti u Banjaluci, i u Srbiji i Republici Srpskoj uglavnom je shvaćena kao metafora, a kao atomska bomba odjeknula je i u BIH Federaciji i Hrvatskoj. Tamošnji mediji protumačili su je kao pretnju i provokaciju.
- Naša nevolja je što se danas prošlost uvažava samo kod onih koji imaju atomsku bombu i kod ovih malih čija se elita bogati bezuslovno izvršavajući naredbe, pretvarajući se tako u Luciferove šegrte. A ja sve češćem gledam u nebo, pošto, kako rekoh, ono zna, i tiho, da me niko ne čuje, govorim: „O, bože, daj i meni jednu onako malu zgodnu bombicu da je strpam u džep i ne da je bacim nikome, ne daj bože, nego treba mi to, da vide dok viri iz džepa, a ja da se pravim lud. Kao, nije važno. Neka je nek stoji. Ne jede hleba“- kazao je Kusturica na centralnoj proslavi Dana RS.
Dan posle srpski reditelj pojašnjava da nikome nije hteo da preti, samo da ukaže na položaj Srba.
- To je jedna maštarija o skretanju pažnje na našu tešku poziciju i neuvažavanje svega što nam se u poslednjih sto godina desilo, ili tačnije istina da prošlost ne postoji ako je ne pokriva takva bomba. Naravno, atomska bomba u džepnoj verziji ne postoji, a kako napisah njega upotreba ne bi bila za uništenje nego za ukazivanje na nevolje koje nas prate kroz istoriju. Naravno, sve je to metafora. Čak je napisano kako mi je jasno da onaj koji bi mogao da nam da, da bi nas ispoštovao do minimuma - objašnjava Kusturica.
Kusturica je u Banjaluci „obrazložio“da džepnom atomskom bombom želi „da im tako izvedem dokaz i da uvaže naše stradanje i zaustavim priču kojom su, po svojim falsifikatima, od jednog žrtvovanog naroda napravili zločinca“.
Na reakciju iz BiH Federacije i Hrvatske, Emir Kusturica odgovara rečenicom koju je u u ponedeljak rekao u Banjaluci u svojoj besedi „Zato volim Republiku Srpsku“:
„Ustaše i handžar divizija ispadoše borci protiv fašizma, a njihovi naslednici nosioci humanističkih projekata, a nas, decu partizana i boraca protiv nacista, proglasiše fašistima.“
To je jedna maštarija o skretanju pažnje na našu tešku poziciju i neuvažavanje svega što nam se u poslednjih sto godina desilo