U slavu razuma

MIHAILO JOVIĆEVIĆ, novinar

General JNA Vladimir Trifunović sahranjen je u subotu u

svojim rodnim Rakelićima kod Prijedora. Za one koji ne znaju, Vladimir Trifunović je 22. septembra 1991. godine hrvatskim snagama predao kasarnu u Varaždinu (Hrvatska), zajedno sa velikom količinom naoružanja, među kojima su bili i tenkovi, kako bi spasao 280 vojnika i oficira, dok su mu žena i deca bili taoci.

Naravno, Miloševićev režim ga je ubrzo osudio zbog

“veleizdaje”. Bila je to ujedno i najgrublja osuda koju jedan vojnik može da dobije i, u tim okolnostima, najčasniji orden. Da ludilo bude veće, protiv njega su bili vođeni postupci za navodne zločine u Hrvatskoj i Sloveniji. Iako je 1997. godine, nakon velikog pritiska javnosti, aboliran od strane tadašnjeg predsednika Zorana Lilića, Trifunović je praktično do smrti živeo u izgnanstvu, bez stana, u beogradskom hotelu “Bristol” (na obodu Savamale), rasturene porodice koja se odselila u inostranstvo. Sebe je u razgovorima za medije opisivao kao upropašćenog čoveka.

U danima kada oružje ponovo zvecka Balkanom - od Prištine, preko Banjaluke, do Zagreba - smrt generala dolazi kao mračno znamenje. Redovi razumnih i miroljubivih, koji se uvek i svugde suprotstavljaju krvolocima željnim rata (i pljačke koja ga redovno prati), značajno su slabiji od ovog 17. januara.

A da je tada mogao da vidi sve što će mu se u idućih 26

godina dogoditi sa životom, da li bi Trifunović doneo drukčiju odluku? Tada bismo, umesto o jednom živom heroju, pisali o 280 herojskih žrtava. Ima onih kojima bi taj bilans više odgovarao, sigurno. General Trifunović im je, međutim, tog 22. septembra servirao vruć šamar - u slavu razuma.

Za jedne izdajnik, za druge zločinac, za sve nas normalne - heroj