Najlakši zadatak

# Paradoksalno ili ne, tek mito se može iskoreniti pre svega novcem

Neću ti to uraditi ni da mi platiš. Čak i najpoznatija antikorupcijska poruka u Srbiji otkriva zov i moć novca na ovom podneblju.

Kada mi je urednik dao temu o korupciji, pomislio sam da

mi neće biti lako. A radilo se, zapravo, o najlakšem poslu. O šuškanju, o „šuškama“, i njihovim čudnovatim ovozemaljskim, a što da ne i nebeskim putevima do džepa. Bilo čijeg. Nije važno ime i prezime. Bitna je uniforma ili samo funkcija. Dakle, saobraćajni policajac, lekar, sudija, profesor, instruktor, direktor - sve se rimuje sa parama. Između redova, trebalo je naći anonimne sagovornike, učesnike mita i korupcije u Srbiji. A takvih kod nas, hvala prosečnom Srbinu, ima više nego novca. I, što je najbitnije, nisu im potrebne „genge” da bi otvorili bezizlaznu ili potkupljivu dušu, već plašt anonimnosti. Ispostavilo se, nikad jednostavniji novinarski zadatak.

Zbog čega? Zato što korupcija i mito na Balkanu počivaju upravo

na skrivenom indentitetu. Svako od nas zna tog i tog čoveka koji će završiti to i to, za te i te pare. Ima li komšije, prolaznika, kolege koji se barem jednom nije lično uverio u njegovo veličanstvo novac? Istine radi, dakako se mogu naći i oni koji pred „šuškama” žmure, a trebalo bi makar na poslu da imaju širom otvorene oči. Čak ni policajcima ni sudijama u Srbiji nije suđeno da evrima kažu „ne”.

- Korupcija je u nama - oteće se svakom nepristrasnom

građaninu koji makar malo drži do morala. Kako onda rešiti to zlo koje kao tumor izjeda tkivo našeg društva? Paradoksalno ili ne, mito se može iskoreniti pre svega novcem! Kada svaka profesija bude plaćena dovoljno da se duša ne prepolovi pred i najmanjim svežnjem deviza, onda nepotkupljivog hodočasnika neće pratiti ni druga, nematerijalna deviza „dobar = lud”. Pa nek se tada policajci, sudije ili članovi Agencije za borbu protiv korupcije prave ludi.