Srbin učitelj Realove dece
Čovek koji je 11 godina radio u kraljevskom klubu i tri u Atletiku, drži fudbal u malom prstu. Za naš list otkriva kakvi su Murinjo i Kristijano Ronaldo van terena, odnosno kakav su uticaj na razvoj najtrofejnijeg evropskog tima imali Miljan Miljanić i Vu
Nebojša Miličić možda nije previše poznat na ovim prostorima, ali je veliko ime u Španiji. Krajem 1993. otisnuo se sa porodicom u Madrid na jednomesečno usavršavanje, ni ne sluteći da će ta bajka trajati više od 20 godina.
- Tokom tih 11 godina shvatio sam filozofiju Reala. Veliko je zadovoljstvo raditi u najboljem klubu na svetu. To je ogromno i fudbalsko i životno iskustvo koje sam sticao od 2003. Radio sam u Kastilji, drugom timu Reala i u Realu C, a po podne sa omladincima. U Realovoj školi sam vodio program za individualni rad sa najboljim mladim igračima - počinje priču Miličić za “Blic”.
Imao je priliku da radi sa najvećim imenima svetskog fudbala.
- Najveći utisak na mene ostavio je Visente del Boske. Čovek je kluba, ponašanjem i načinom rada mnogo je uticao na uspehe. Uvek je korak ili dva iza igrača, ne ističe se i donosio je Realu potreban mir. Stalno je govorio da je mnogo naučio od Miljana Miljanića i Vujadina Boškova, koje izuzetno cene svi tamo i pričaju bajke o njima. Milan Janković je vrlo cenjen u Realu (igrao 1987-1988), pričaju bajke i o njemu. Bio je kao s neba da je pao, procvetali su s njim, igrao je iz prve, jednostavno, delio lopte. Njega su doveli nakratko i postao je veliki igrač, ali već je bio potpisan ugovor sa Berndom Šusterom i onda je morao da ode.
Miličić otkriva i kako se ponašaju najveće zvezde iza scene.
- Neki su čak i institucija za sebe, ali su sasvim normalni ljudi, kao vi i ja. Uvek je prijatno s njima, čak i Murinjo, koji izgleda arogantno, kao drčan trener, sasvim je kulturan čovek, prijatan, dostupan. I Kristijano Ronaldo je supernormalan čovek i to je strana koja se ne vidi. Vrlo je profesionalan, video sam kad radi individualno, popravlja šut i nikada nije napravio neki skandal jer je posvećen fudbalu.
Naš stručnjak priča i zašto su legende Raul i Kasiljas morale da napuste Real.
- Svi se oni na kraju vrate u Real, sada se vratio Roberto Karlos, priprema se mesto za Raula. Malo smo sentimentalni kada je reč o kraju karijere velikih igrača, ne može veliki klub da trpi veliko ime, a on da nema taj učinak. Zidan je jedan
od retkih koji se povukao na vrhuncu iz Reala, izašao kao gospodin, a svi veliki igrači morali su da odu jer svako ima kraj. Svima njima je napravljen neki oproštaj, ne u smislu utakmica jer nema ni termina za svakog i onda bi se Real sigurno ogrešio o nekog.
Miličićev put do Reala bio je trnovit.
- Nisam igrao u Španiji, nisam bio poznat igrač i nisam ni razmišljao o Realu, otišao sam 1993. da se unapredim kao trener na mesec dana sa suprugom i ćerkom, a kako je kod nas počinjao rat, ostali smo što duže. I onda počinje borba, dve i po godine nisam imao klub, ali sam upoznao njihov fudbal. Trenerski papiri mi nisu bili dovoljni sve dok se nije promenio zakon tek 2005. Prvu šansu sam dobio u Fuenlabradi posle otkaza treneru i u drugoj sezoni cilj je bio opstanak, a mi smo napravili istorijski uspeh i u poslednjem kolu ispustili šansu da uđemo u Segundu. Nakon toga mi je Radomir Antić pomogao da uđem u Atletiko Madrid u kojem sam bio tri godine pomoćnik u B timu, s kojim sam takođe imao uspeha u Segundi. Trebalo je 2000. da postanem trener Hetafea, čak sam i potpisao ugovor na dve godine, ali su naprasno bili prevremeni izbori za predsednika, zbog čega je sve palo u vodu. Karijera ga je nakratko vratila u Srbiju, u kojoj za njega ipak nije bilo mesta. - Bio sam u Zemunu krajem 2000, ali nije situacija u našem fudbalu za mene. Dve godine sam bio bez ekipe posle toga i skaut iz Fuenlabrade me je preporučio Realu. Imao sam kratak izlet u Kazahstan zbog dobre finansijske ponude, ali je to brzo puklo i vratio sam se u Real na još tri godine. Najviše insistiram na razvoju ličnosti igrača jer ih glava održava da uspeju. Ako nemaju jaku glavu, veliki talenti brzo nestanu iz fudbala, a onog s manje talenta održi ličnost. Ronaldo i Mesi daju 50 golova po sezoni, zato koštaju po 100 miliona evra jer imaju taj uticaj da i drugi budu bolji.
Miličić sada želi da se oproba na najvećoj sceni, ali ne preko Srbije.
- Hoću da budem u seniorskom fudbalu, 11 godina u Realu ne može da se opstane tek tako ako ne znaš. Naš fudbal je izgubio poverenje, a nema ništa gore od toga. Mogu da mi pričaju šta hoće, ja im ne verujem. Ne mogu da tolerišem neke stvari, a mogu svakog da pogledam u oči - sumirao je Nebojša Miličić.