Vučićevi i Gordijevi čvorovi
Nabavljen je neurohirurški gama nož i nov moćan kardiovaskularni multislajsni skener za KC Srbije. Pre toga je niški KC opremljen najmodernijom opremom vrednom više miliona evra. Srbija je napredovala na rang-listi zdravstvenih sistema za 6 mesta, a za ovom vešću stigla je i ona da je Srbija je postala članica „Eurotransplanta“, što praktično znači šansu za novi život hiljada pacijenata kojima su važni organi prestali da rade. Koliko god da je neko ciničan, ne može da ne prizna važnost ovog članstva. Sve ove vesti našle su prostor u ćoškovima novinskih strana odmah ispred ukrštenice. Kad naslovnu stranu dobije sudbina jednog spasenog pacijenta, a ne ono što spasava živote hiljadama, to nije logično, ali jeste donekle objašnjivo. Kada naslovne strane krase „važne stvari“izrečene od strane političara koji imaju od 0 do 2,4 % glasača, to nije ni logično ni objašnjivo, ali jeste realno.
Približavaju se izbori na kojima će glasači reći žele li da i dalje dobijaju vesti slične ovima s početka teksta, ili nešto sasvim drugačije. U tom je kontekstu zanimljiva bila emisija „Upitnik“na RTS1 prošlog utorka. Kad kažem zanimljiva, mislim krajnje uslovno: bila je krajnje dosadna za one koji su od predstavnika DS, SRS, DJB i Dveri očekivali da čuju kakvu politiku nude građanima, a zanimljiva onima koji vole bizarne sadržaje na tragu Montija Pajtona. Radulović je „uređivao“program RTS, na šta je potrošio gro svog TV vremena. Šarović takođe. Zanimljiv je to fenomen. Oni koji se najviše žale na to da Vučić navodno uređuje medije, bez ikakvog zazora demonstriraju svoje ambicije da budu urednici umesto urednika. Takođe, neprestano se ponavlja mantra da opozicije nema na javnom servisu, iako opozicija ima na raspolaganju čitave sate programa, i to u direktnom prenosu iz Skupštine. Kako to vreme koristi? E, to je sasvim drugo pitanje. Neki umeju da ga iskoriste na za sebe koristan način, neki se ponašaju kao klovnovi, a neki opet, nažalost najveći broj opozicionih poslanika, tu mogućnost koriste tako što presede sednicu u skupštinskom restoranu. A onda traže da RTS organizuje debatu opozicije i premijera iako ćešće nego u mandatima prethodnih vlada imaju mogućnost da sa Vučićem vode debatu, takođe, u direktnom prenosu iz Skupštine.
Kudim medije što se troše na šarlatane, a evo i sam grešim. Ispravljam se. Prelazim na nešto što je rekao Čedomir Jovanović: „Žao mi je, ali nema ničeg normalnog u politikama koje pokreću isključivo lične frustracije i opsesije. Vučić danas ima toliko prostora zbog toga što demokratske i građanske snage nisu bile u stanju da se promene.“Sasvim tačno. Na sledeći deo imam primedbu: „Želim, dodaje Čeda, da postanemo konkurentni, da postanemo alternativa Vučiću. Da mi budemo ti koji seku Gordijev čvor jer on to očigledno ne može...“
Moje pitanje/primedba glasi: ako Vučić ne može da preseče čvor sa svojih 50-60% podrške, kako ćete vi sa 2-5? Uopšte ne pitam zlonamerno, niti cinično. Pitanje je vrlo ozbiljno. Čvorovi u koje je Srbija uvezana po pravilu zadave svakog ko zaista želi da ih ukloni. Građanska elita, to je sad već sasvim jasno, ne želi da se to desi. Opozicija takođe. Janković o tome nema pojma, a Jeremić je izabrao da prosipa populističke fraze i neće se time baviti. Jedini ko to realno može i želi da uradi jeste Vučić. Ali, zaista, ne može sam. Onaj ko pokuša da mu pomogne, od strane idiotizovane opozicije i histerične elite etiketiran je kao „Vučićev plaćenik“. E, to je Vučićev čvor koji treba preseći pre nego što na red dođu Gordijevi.
Kudim medije što se troše na šarlatane, a evo i sam grešim