Reč je jača od svakog ugovora
Ivanović je tek u 47. godini dobio priliku da radi u Superligi, prošlog leta u Napretku. Pre toga, čak deset godina bio je tim menadžer ČSK-a iz Čelareva, gde je stvorio pregršt sjajnih fudbalera.
Sportska priča Dragana Ivanovića, trenera Vojvodine, ima u sebi po fragment onih Džimija “Čoveka Pepeljuge” Bredoka, Gija Rua i Aleksa Fergusona. Mnogo rada, postojanosti, odricanja i tek posle mnogo muka i stvari su legle na mesto.
Ivanović je tek u 47. godini dobio priliku da radi u Superligi, prošlog leta u Napretku. Pre toga, čak deset godina bio je tim menadžer ČSK-a iz Čelareva, gde je stvorio pregršt sjajnih fudbalera. Otuda i sličnosti sa životima Bredoka, Fergusona i Rua.
- Bog sve ipak na kraju nagradi. Kada sam u ČSK-u stvarao od nule omladinske kategorije i kasnije preuzeo brigu i o prvom timu, nisu uvek tekli med i mleko. Trebalo je dovesti klince iz Novog Sada u Čelarevo, koje je udaljeno 30 kilometara. Nije bilo lako ni pripremati preko 100 momaka, od pionira do prvotimaca. Bilo je trenutaka kada sam usamljen jurio po Novom Sadu ljude da nam pomognu finansijski, jer u jednom momentu smo bili u žešćoj krizi sa novcem. Ostao sam u Čelerevu, opredelio se da stvaram, i pored velikih problema, ali i poziva većih klubova, jer sam dao reč. I želeo sam posao da dovedem do kraja, da izbacim iz jedne generacije pionira 2008/09. igrače za prvi tim. Mislim da nisam pogrešio - kaže Ivanović za “Blic”.
Kosmička pravda je stigla za ovog rođenog Rumenčanina, praktično Novosađanina, kada je u decembru kao 47-godišnjak preuzeo Vojvodinu.
- I to je sudbina. Igrao sam fudbal u Kabelu, potpisao 1989. za Vošu, ali sam morao u vojsku. Posle sam odlučio da, ako ne mogu da igram za Vojvodinu, neću više ni da pikam ozbiljan fudbal. Radio sam
kao trener i u FK Novi Sad, pa kada se sve sabere, očekivano je bilo da dođem na “Karađorđe” kao prvi trener kad-tad.
Voša je prolazila kroz turbulentni period krajem prošle godine, pa nije bilo baš lako latiti se posla u “lalama”.
- Verujem u Dragoslava Vukovića, predsednika Nadzornog odbora, zbog njega sam i došao. Poznat je kao odgovoran privrednik, koji ne ostavlja dugove. Prošli smo mesec dana adaptacije, igrači su prihvatili moje ideje. Nisam pristalica siljenja, neću lažno da bodrim. Važno je što su ostali stožeri igre Paločević i Meleg - sumirao je Ivanović.