Očistio 24.000 dimnjaka
Otac Jovica nas je ishranio i iškolovao od dimnjačarske plate. Mnogo je voleo svoj posao, o kome sam ja kao mali mislio da sve znam, pa je i kod mene razvio ljubav prema dimnjacima, priča Goran Đorđević.
Goran Đorđević iz leskovačkog sela Čekmin jedini je u 50 godina dugoj tradiciji dimnjačarske službe u Leskovcu koji je nastavio porodičnu tradiciju, a poslednji je dimnjačar koji je pre 18 godina primljen na konkursu.
On je jedan od sedam dimnjačara JKP „Komunalac“, koji se brine da dimnjaci budu čisti kod 16.000 korisnika, a sam je za 18 godina očistio najmanje 24.000 dimnjaka.
- Iako živim u ravničarskom selu, moja porodica je proleterska jer nemamo zemlju, ne bavimo se poljoprivredom. Otac Jovica nas je ishranio i iškolovao od dimnjačarske plate. Mnogo je voleo svoj posao, o kome sam ja kao mali, kako sam mislio, sve znao. Nekako je nesvesno razvio kod mene ljubav prema dimnjacima. Ta 1993. godina bila je turobna i siromašna, pa kada je objavljen konkurs za dimnjičara, nisam imao dilemu, jer sam znao gde dolazim. Prijavio sam se i dobio sam posao - priča za „Blic” Đorđević, otac dvoje dece, sina i kćerke.
Prvi učitelj mu je bio otac sa još dvojicom kolega.
- Od njih sam učio zanat, ali najstroži je bio upravo moj otac. Bilo je situacija kada mi se plakalo od njega, jer je bio nemilosrdan, ali sada sam mu zahvalan na tome. Mislim da je napravio od mene dobrog majstora priseća se naš sagovornik.
Najteže je, kaže, bilo savladati strah od visine, ali iskusni dimnjačari imaju svoje metode za prevazilaženje te opasnosti.
- Slali su me najpre na blage kosine i manje visine i iz nedelje u nedelju povećavali i visine i kosine - veli Goran.
Kada govori o dimnjacima, on priča o ljudima, o onima koji poštuju zanat i slušaju savete i onima koji sve to ignorišu.
- Imamo lepe i one manje lepe dane. A lepo je kada u jednom danu očistim po sedam dimnjaka, kao danas, jer su naši sugrađani poštovali naše prethodne savete i pravilno ložili svoje peći, na vreme kupili i osušili drva. Najveći neprijatelj dimnjaka i grejnih tela su sirova drva koja pri sagorevanju stvaraju veliku smolu - objašnjava on. Ova zima bila je, kaže, jedna od najtežih, jer su najveći broj intervencija imali na minus 15 stepeni.
- Da se ne ponovi više kažu Goranove kolege Ljubomir Nedeljković, Miroslav Janković, Saša Šokić i njihov šef i kolega Vlada Cvetković. Ipak, najlepši deo posla je to što dimnjačari, ubeđen je Đorđević, donose sreću ljudima.
- Leskovčani vole dimnjačare jer s pravom veruju da donosimo sreću. Kad nas sretnu na ulici, nasmeše se, pozdrave se s nama, slikaju se, doduše najviše žene koje nam traže deo žice za čišćenje dimnjaka kao amajliju. Jedna žena pri svakom susretu uzima deo žice, pa sam joj skoro u šali rekao da ću joj pokloniti celu četku. To je sujeverje, ali verujem da je nastalo zbog dimnjaka. Jer, ako pet dana nemate grejanje zbog začepljenog dimnjaka, a mi dođemo šestog dana, osposobimo dimnjak, eto vama toplote i sreće - priča Đorđević.
OTAC MI JE BIO NAJSTROŽI UČITELJ. BILO JE DANA KAD MI SE PLAKALO, ALI JE NAPRAVIO DOBROG MAJSTORA OD MENE