Mračne tajne „surčinaca“i „zemunaca“
„Blic“je došao u posed strogo poverljivog izveštaja BIA o počecima najozloglašenijih kriminalnih grupa zemunskog i surčinskog klana, ali i o njihovom kasnijem delovanju.
Danas počinjemo sa objavljivanjem ekskluzivnog serijala koji se čita u jednom dahu, kao krimi-roman, a rasvetljava mnoge tajne srpskog podzemlja.
U Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA) sačinjen je izveštaj pod naslovom “Informacija”, u kome se zapravo opisuje delovanje surčinskozemunskog klana. Izveštaj je predat 7. februara 2004. dok je načelnik tajne službe još bio Miša Milićević.
U dokumentu su opisani kontakti pripadnika klana sa političarima, pripadnicima DB, ljudima iz policije, pravosuđa, Crkve... Konstatuju se i pritisci na sudije i tužioce, koji su odbili da se povinuju nalozima. Zabeleženi su i kontakti sa mnogobrojnim privrednicima, kao i dogovori sa političarima o kupovini preduzeća.
Podaci iz izveštaja, kako se navodi, prikupljeni su prisluškivanjem razgovora, koje je sud odobrio od marta 2001. do januara 2003. Tu primenu mera tražile su Uprava kriminalističke policije i Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala u sklopu akcija “Kesa”, “Spad” i “Vrana”, koje su odobrili istražni sudija i ministar policije Dušan Mihajlović.
Izveštaj počinje konstatacijom da je kriminalna organizacija surčinski klan formirana početkom devedesetih godina i da su na njenom čelu bili Zoran Šijan i Ljubiša Buha. Nakon ubistva Šijana, 27. novembra 1999, lider kriminalne grupe postao je Buha. Navodi se da su se u samom početku pripadnici ovog klana bavili krađom i preprodajom vozila, iznudama, uterivanjem dugova.
Međutim, nakon sticanja većih finansijskih sredstava, kao i značajnih veza u kriminogenim sredinama Srbije, Crne Gore i zemalja u okruženju, kao i nekih zapadnoevropskih država, započeli su sa daleko unosnijom trgovinom narkoticima.
Glavnu osovinu ovog ve-
oma dobro organizovanog međunarodnog krijumčarsko-distributerskog lanca narkotika, kako se navodi, sem Ljubiše Buhe (53), činili su i Dragoslav Kosmajac (64), Ismet Osmani Curi (55) i Agim Jelići Burko (56). Za Kosmajca se navodi da u tom trenutku gradi izutetno luksuznu vilu u Beogradu, a da je u mlađim danima osuđivan pet puta zbog nasilja, nanošenja povreda, tuča... U izveštaju se za Osmanija konstatuje da je jedan od komandanata OVK, poreklom iz Kosovske Mitrovice, koji važi za organizatora ilegalne trgovine oružjem i da je 2003. bio u Češkoj. Za Jelićija, koji je takođe iz Kosovske Mitrovce, samo stoji da je inženjer mašinstva.
- Osim što je bio učesnik jednog od najbolje organizovanih kanala za krijumčarenje droge iz Turske i Albanije u zemlje zapadne Evrope, Buha je znatnu količinu narkotika distribuirao i na teritoriju Srbije gde je posedovao razgranatu i veoma dobro organizovanu mrežu sitnijih dilera narkotika. Poslovima neposredne distribucije narkotika na teritoriji Srbije za račun surčinskog klana koordinirao je i rukovodio Dušan Spasojević, jedan od njegovih najbližih saradnika u tom periodu piše u izveštaju.
Konstatuje se da je unutar surčinskog klana postojalo i više drugih grupa, koje su bile specijalizovane za određena krivična dela.
- Tako je grupu čija je specijalnost bila krađa motornih vozila predvodio Dragan Nikolić Teča, dok su ilegalnu trgovinu cigaretama kontrolisali Milan Narančić Limun i Predrag Ranković Peconi, Zoran Ćopić Ćopa, Slobodan Resimić i Dejan Milenković Bagzi. Za transport cigareta koristili su usluge preduzeća za špediciju ”Milšped”, čiji je vlasnik Nebojša Ivković, bliska prijateljska veza Buhe, dok im je jedan od ključnih inostranih partnera bio Ekrem Luka, Albanac iz Makedonije - stoji u izveštaju.
Za Ekrema Luku (58) se u fusnoti navodi da postoje indicije da se bavi trgovinom cigaretama, oružjem i drugom robom i da je poslovno povezan sa Stankom Subotićem Canetom. Kao što je poznato, Luka je svih ovih godina pod nadzorom policije i označen je kao šef mafije koja kontroliše transport droge od Prištine do Beograda. Njegovo preduzeće za mobilnu telefoniju „Mobikos“bilo je u centru afere u srpskoj javnosti u decembru 2003, kada je potpisao ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji sa „Mobtelom“Bogoljuba Karića.
Ovim ugovorom „Mobtel“je ustupio Lukinoj firmi pravo eksploatacije GSM mreže na teritoriji Kosova. Afera je izbila zbog navodne opasnosti da je Lukinoj firmi, ovim ugovorom, omogućeno prisluškivanje svih telefonskih brojeva 063 mreže. Luka se našao na meti policije kada su pripadnici Unmika, u akciji presecanja glavnih tokova šverca cigareta na Kosovu, a kojom je rukovodila italijanska žandarmerija, pretresli njegovu fabriku cigareta u Zahaću. Policija je tada zaplenila 280 tona cigareta i privela Luku i njegovog partnera Nasera Keljmendija, ali su odmah i pušteni da se brane sa slobode. Keljmendi je u SAD stavljen na crnu listu, jer je označen kao jedan od vodećih narko-dilera.
U fusnoti izveštaja BIA se navodi da je Predrag Ranković Peconi u tom trenutku ulagao velika sredstva u “kupovinu nekretnina i pojedinih društvenih preduzeća u Srbiji”. Za Slobodana Resimića se navodi da je zaštićeni svedok u postupku za ubistvo policijskog generala Boška Buhe koji se vodi protiv grupe Željka Maksimovića Make.
U izveštaju BIA stoji i da je Ljubiša Buha svoje aktivnosti usmeravao u dva pravca, stvarajući stabilne odnose sa vođama drugih klanova, dok je posredstvom kuma Dragoljuba Markovića stupio u kontakt sa “nekim političkim liderima”, među kojima je “bezrezervnu podršku imao od Vladimira Bebe Popovića”.
- Pre svega, Buha je nastojao da uspostavi stabilne odnose sa vođama drugih kriminalnih klanova, kao što su Branislav Mićunović Brana, vodeća ličnost crnogorskog podzemlja, i Sredoje Šljukić Šljuka, vođa zvezdarskog klana kriminalaca, kod kojih je zahvaljujući velikoj, moćnoj i snažnoj organizaciji koju je stvorio uživao pun respekt... Što se tiče Šljuke, Buha je sa njim održavao vezu posredstvom zajedničkog kuma Jovana Guzijana Cunera, sa kojim je blisko sarađivao u poslovima vezanim za distribuciju narkotika... - utvrdila je tada BIA.
Za ubistvo Zorana i Sredoja Šljukića 27. septembra 2002. i ubistvo Jovana Guzijana i Radeta Cvetića 5. oktobra 2002. pravosnažno su osuđeni pripadnici zemunskog klana pod vođstvom Dušana Spasojevića i Milorada Ulemeka Legije. Oni su osuđeni i da su 3. avgusta 2002. pokušali da likvidiraju Ljubišu Buhu, kada su ubili njegovog telohranitelja Ivicu Nikolića.