Filmski negativci

Filmska umetnost prepuna je likova negativaca koji na kraju balade završe onako kako nalaže kosmička pravda.

I zaista, ko bi još normalan uživao u gledanju filma u kojem notorni serijski ubica nasamari i pobedi šerifa i kao Džon Vejn, pre odjavne špice, trijumfalno odjaše u zalazak sunca? Snimanje afirmativnog filma o Anti Gotovini, predratnom obijaču kioska po Francuskoj, sitnom lopovu, avanturisti i bivšem legionaru, koji se smatra jednim od najodgovornijih za biblijski egzodus Srba iz Hrvatske, predstavlja najbolji primer da, mimo svih običaja, postoji i publika koja uživa u trijumfu loših momaka i koja imaginarne filmske negativce poput Hanibala Lektora ili Normana Bejtsa doživljava kao neshvaćene genijalce.

Snimanje filma o Gotovini govori da postoji publika koja voli loše momke

Na vest o tome da vlasti iz Zagreba ne žale novca za snimanje filma o Anti Gotovini kao plemenitom vitezu koji na kraju priče velikodušno oprašta krajiškim Srbima što ih je tukao, verovatno će se mnogi ponovo prisetiti čuvene anegdote o Jovanu Dučiću i njegove replike o Hrvatima i stidu. Država koja na mestu jednog od najmonstruoznijih stratišta u Drugom svetskom ratu toleriše postavljanje ploče s ustaškim pozdravom, koja dozvoljava paradiranje crnokošuljaša, ne zaslužuje boljeg filmskog junaka od krimosa koji je postao general. Ništa bolji nisu ni oni koji pomažu u snimanju takvih filmova, kao što je HDZ-ova ministarka odbrane BiH Marina Pendeš, koja je odobrila korišćenje vojne tehnike za potrebe “umetnika” koji snimaju film o Gotovini. Umesto da smiruju situaciju, tako čelni ljudi jednog ministarstva samo dolivaju vatru na ionako zategnutu situaciju među balkanskim državama. Kakva bi reakcija iste te Marine Pendeš bila da neko drugi snima film o nekom haškom optuženiku koji ne pripada njenoj naciji, već je, naprotiv, optuživan za zločine protiv njenih sunarodnika?