Donori retkost, organe najčešće daju rođaci
Kada čekate transplantaciju, svaki dan je neizvestan jer svaki može da bude poslednji, ovako za “Blic” priča Miroslav Trišić (40) iz Beograda kome je majka poklonila bubreg.
I dok se za transplantaciju u Srbiji čeka od osam do 10 godina, Miroslav je imao sreće da dobije novi organ za samo šest meseci.
- Kada su mi rekli da moraju da mi transplantiraju bubreg, bilo je strašno. Strah od nepoznatog je bio veliki, rizici su ogromni, a niko ne može da garantuje kako će se stvari odvijati. Imao sam sreće što je bubreg moje majke bio kompatibilan i što nisam bio na dijalizi objašnjava pacijent kome je na Vojnomedicinskoj akademiji 2014. godine uspešno transplantiran organ.
Miroslav i njegova majka su junački podneli operacije. Smešteni su krevet do kreveta na VMA, kroz staklo koje ih je razdvajalo razmenjivali su poglede podrške nakon operacije.
- Evo, zahvaljujući lekarima i osoblju, koje zaista radi neverovatan posao, tri godine od operacije živim lepo. Svakog meseca dolazim na kontrolu, pijem lekove svakodnevno - kaže Trišić.
Tokom boravka u bolnici Miroslav je upoznao mnoge ljude koji se bore sa bolestima bubrega i ističe da je situacija u kojoj se oni nalaze zabrinjavajuća.
- U Srbiji ima 3.000 ljudi na dijalizi. Ti ljudi su 100 odsto invalidi, a mesečna novčana pomoć od države je samo 10.000 dinara. Umesto svaki drugi dan, oni dolaze na dijalizu svaki treći. Za transplantaciju se kod nas čeka u proseku do 10 godina, a u Hrvatskoj jedna godina. Na transplantaciju čeka čak 800 pacijenata. Zaista mislim da bi nešto trebalo da se preduzme po
Na VMA godišnje se uradi od 25 do 35 transplantacija bubrega
ovom pitanju - ističe Miroslav Trišić.
Da roditelji najčešće svojoj deci daju bubreg, potvrđuje i pukovnik dr Milorad Radojević iz Centra za transplantaciju.
- Da bi osoba mogla da primi organ, mora da bude fizički sposobna, da nema infektivnih ni malignih bolesti, bolesti srca i krvnih sudova, ali i da hoće da nakon operacije uzima terapiju. Davaoci organa mogu da budu srodnici do trećeg kolena, a od nesrodnih donora samo supružnici. Roditelji najčešće daju bubreg detetu, a zatim sestre i tetke, a braća ređe - kaže on.
Za transplantaciju je neophodno da krvne grupe budu kompatibilne i tkiva podudarna.