Gađali nas sekirom i zapalili sve što imamo

Kuću su mi zasuli kamenicama, majku gađali sekirom, da bi nam na kraju opljačkali i zapalili kuću i dva automobila. Nije bilo nikoga da nas zaštiti. Kada ovako nešto kaže Bojan Stojiljković (39), koji je 2004. bio prevodilac UNMIK-a u Gnjilanu, jasno je da Srbima tog dana nije bilo spasa.

- Vraćao sam se iz “Bondstila” ka Gnjilanu i prošao kroz četiri albanska sela, ali naznaka da se nešto sprema nije bilo. Na ulazu u grad kosovska policija blokirala je smer ka centru i rekli su mi da su u toku demonstracije, pa sam sporednim uličicama došao do kuće - priča Bojan. Kako kaže, zajedno sa Albancima pratio je nemire u drugim mestima, ali niko nije spomenuo da se nešto sprema u Gnjilanu.

- Nestala je struja, mobilna mreža nije radila, onda se čula buka sa ulice. Otac Ratko, majka Nevenka i ja pogledali smo kroz prozor i videli na hiljade Albanaca kako pale srpske kuće - priča Bojan. Sve je, kako tvrdi, bilo isplanirano.

- Kada su stigli do naše kuće, počeli su da bacaju kamenice. Sklonili smo se u sobu. Potom su bacili Molotovljeve koktele, zbog čega smo sišli u prizemlje da bismo pobegli od vatre i dima. U tom trenutku dvojica Albanaca su ušla u kuću, a jedan od njih je gađao majku sekirom i onda su pobegli - objašnjava Bojan. Kaže da su tek kasnije stigli američki vojnici, koji su sklonili rulju i pomogli im da ugase požar, dok se kosovska policija zadržala tek 20 minuta. Tek oko ponoći su evakuisani. Bojan je napustio Kosovo 2005. i živi u Beogradu