Hrvati jači od nas samo na papiru
Na najnovijoj listi svetskih vojnih sila u regionu, od Srbije je bolje plasirana jedino Hrvatska, međutim, analitičari smatraju da naša zemlja ima najjaču vojsku i naoružanje na Balkanu.
Tabelu za 2016. godinu napravio je „Global Firepower Index”, i to na osnovu 50 faktora. Na toj rang-listi Hrvatska zauzima 68. poziciju s indeksom 1,0733, dok je Srbija na 83. mestu s indeksom 1,5868, pri čemu indeks od 0,0000 predstavlja najsavršeniju vojnu moć. Od ostalih država zapadnog Balkana, Albanija zauzima 90. poziciju, Slovenija je na 111. mestu, a BiH je 120. od ukupno 126 rangiranih zemalja. Treba istaći da Crne Gore uopšte nema na tabeli. Zanimljivo je da je Hrvatska ispred Srbije iako ima 30.500 manje aktivnih vojnika i skoro 70.000 manje rezervista. Takođe, Srbija ima daleko više tenkova, oklopnih vozila i aviona. Kako kažu sagovornici „Blica”, verovatno zato što je članica NATO.
Vojni analitičar Zoran Dragišić smatra da su od svih kriterijuma samo dva relevantna za rangiranje vojne moći zemalja.
- Najznačajnija su pitanja: koliko novca država izdvaja za svoj odbrambeni sistem i da li je članica NATO ili nije. Mnoge države nemaju vojsku, ali su zato članice NATO, pa se ne može reći da nisu bezbedne. Ne postoji oružje ni vojska koji mogu zameniti lošu spoljnu politiku. Da smo 1999. godine imali 20 puta jaču vojsku, opet bismo izgubili rat od NATO - ističe Dragišić.
Kako kaže, Srbija kao zemlja srednje veličine ima respektabilnu vojsku.
- Mi imamo najveću vojnu efektivu od svih zemalja u regionu jer smo veća država i imamo veći ekonomski potencijal, a takođe imamo i najkvalitetniji vojni kadar. Ne treba zaboraviti da je gotovo celokupno vojno školstvo Jugoslavije ostalo u Srbiji i da Vojna akademija ima tradiciju od 170 godina, što sve doprinosi jačoj vojnoj industriji. S druge strane, prednost Hrvatske i Slovenije je što su članice NATO i Evropske unije. Takođe, i Albanija je članica NATO, dok se za BIH i Makedoniju ne može reći da funkcionišu kao država objašnjava Dragišić.
Većoj bezbednosti Srbije doprineće svakako dolazak šest ruskih „migova 29” i uvođenje u odbrambeni sistem domaćih oklopnih vozila „miloš” i „lazar” i haubice „nora”, koji su već dobili pozitivne svetske kritike.
- S „migovima” ćemo kontrolisati svoje nebo i teritoriju od bezbednosnih pretnji. Ali ukoliko bismo vodili agresivnu spoljnu politiku, ne bi nam bilo dovoljno ni 100 aviona, niti da se svaki dinar ulaže u vojsku, odnosno da svako od nas postane aktivni vojnik ističe Dragišić.
Istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Katarina Đokić naglašava da je ključni problem Srbije što nema jasnu odluku na najvišem političkom nivou kakva vojska joj treba.
- Protiv čega nam zaista treba vojska i šta je ono što mi možemo da priuštimo? U periodu od 2013. do 2016. godine u budžetu Srbije izdvojeno je oko 7,4 miliona evra za projekat modernizacije školsko-borbenog aviona „supergaleb G-4”, koji još
nije ni započeo. Godinama se kasni s uvođenjem u jedinicu školskog aviona „lasta”, a ni za najavljivane „migove” ne zna se kada i u kom stanju stižu i od kojih sredstava bi trebalo da bude pokriven početak njihovog remonta, budući da odgovarajući projekat nije predviđen u budžetu Ministarstva odbrane za 2017. godinu - kaže Đokićeva.