ADMINISTRATIVAC OSNOVNOG SUDA U VRANJU ZATRAŽIO STATUS UZBUNJIVAČA Mobing: Davali mu da radi na hiljade predmeta dnevno

Radnik Osnovnog suda u Vranju Zoran Cvetković (61), koji 39 godina radi na administrativnim poslovima, prošao je pravu golgotu na radnom mestu.

A sve zato što, kako kaže, nije mogao više da toleriše i trpi samovolju i korupciju u sudu.

Kako priča za “Blic” ovaj nesrećni radnik, sve je počelo u novembru prošle godine kada je zatražio status uzbunjivača.

- Moj pakao je počeo kada sam šefici pisarnice Borki Stanisavljević ukazao na gomilu nerešenih predmeta i način na koji ih raspoređuje, pa neki radnici dobijaju po 17.000 predmeta, a povlašćeni tri puta manje – navodi Cvetković za “Blic”, ali i u prijavi za mobing koju je poslao na više adresa.

Šefica pisarnice Borka Stanisavljević je tada odgovorila da je to “usmeni nalog predsednika suda Stojadina Stankovića, a kome se ne sviđa, neka ide”. Zatim je, kako kaže Cvetković, usledilo svakodnevno maltretiranje.

- Svakodnevno mi je ostavljala po nekoliko hiljada predmeta koje je trebalo obraditi, što je naravno fizički nemoguće. U tom periodu odsustvovao sam dosta, jer imam velikih problema sa kičmom. Za tri meseca, dva sam bio na bolovanju. Objasnio sam joj da ne možemo dostići tu normu pošto je to previše predmeta i da svakodnevno zaostajemo sa obrađivanjem. Nju je bilo baš briga, pa me je često vređala i nazivala pogrdnim imenima: “nebulozo”, ”idiote”, “neradniče”, o čemu su pismeno svedočili kolege zapisničari i sudije - naglašava Cvetković. Nemajući kud, Cvetković je zatražio status uzbunjivača, što je predsednik Višeg suda odbio i prijavu vratio predsedniku Osnovnog suda Stojadinu Stankoviću.

- Pošto sam video da je sve to “kadija te tuži, kadija ti sudi”, obratio sam se Visokom savetu sudstva, ali su se i oni proglasili nenadležnim.

Cvetković dodaje da ga sada ni to ne čudi, jer Stanković verovatno ima vetar u leđa kada je bez straha od posledica od suda napravio svoju prćiju.

- Ministarka pravde Nela Kuburović nedavno je posetila sud u Vranju. Oni su bili toliko drski i bahati da nisu našli za shodno da iz poštovanja prema ministarki okupe zaposlene, već je žena zatekla prazan sud, bez sudija. A čak su je posle napali u novinama da ne govori istinu iako je sve što je ovde videla istina, i još gore.

Cvetković kaže da je nakon što je odbijena njegova tužba za mobing tužio za uvredu šeficu izvršne pisarnice i da je u prvostepenoj presudi ona proglašena krivom. Međutim, sudija Marija Janićijević, koja je vrlo bliska prijateljica predsednika suda, donela je presudu da se Borka Stanisavljević osudi ne na novčanu kaznu, već na uslovnu od tri meseca zatvora. Time su izbegli da Stanisavljevićeva plati novčanu kaznu za uvredu.

Posle ovoga, predsednik suda obrušio se na Cvetkovićevu ćerku Suzanu, koja već šest godina radi u sudu. Dok je bila na porodiljskom, Stanković je na njeno mesto zaposlio rođaku svoje sekretarice, koju je po isteku Suzaninog porodiljskog zadržao, a nju primorao da produži bolovanje, pretnjama da će je otpustiti i izbaciti na ulicu iako je hranilac četvoročlane porodice. B. Bogosav „