Moje dete dugo je zlostavljano, a u školi nam niko nije pomogao
Moj sin trpeo je pet godina psihičko i fizičko maltretiranje u školi, gde su se oglušili na naše vapaje. A onda su mi jednog dana rekli da je moje dete pokušalo da se ubije...
Ovako za “Blic” priča Snežana Božić, majka P. A. (10), o torturi koju je njen sin trpeo od kada je pošao u beogradsku OŠ “Stefan Nemanja”.
- Počelo je od prvog razreda. Konstantno nasilje od nekolicine đaka koji idu s njim u odeljenje. Moj sin dolazio je kući sa modricama, preplašen. Jedan dečak ga je u trećem razredu zatvarao u toalet, dodirivao mu genitalije, poljubio u usta. U četvrtom razredu pretučen je na času, nakon čega sam poslala pisanu prijavu direktoru škole - uznemirena je Snežana.
Kako kaže, škola je kazala da to nije strašno i da su u pitanju dečje čarke.
- Obraćala sam se i prosvetnom inspektoru koji je otišao školu. Tamo su izrekli takve laži za mog sina i nas, da nećemo da sarađujemo... Uprava škole je čak rekla da mom sinu nešto fali, pa da treba da se prebaci na inkluzivnu nastavu - priča Snežana.
Mreža za inkluzivnu nastavu pri Ministarstvu prosvete, kako objašnjava ova majka, zaključila je da njen sin ne treba da pohađa ovakav vid nastave.
- Za sve to vreme, nasilje nad mojim sinom je postalo učestalije - naglašava ona.
A onda, jednog dana dok je bila na poslu, zvao je psiholog škole.
- Rekli su mi da mi se sin uznemirio i da je pravio problem na fizičkom tako što je hteo da preskoči neki gelender. Međutim, kasnije se ispostavilo, to jest oni su mi rekli, da je pokušao da se ubije - priseća se Snežana Božić.
Policiju, kako priča, niko nije zvao. Nakon tog incidenta, majka je prebacila dete u drugu školu.
- Škola nije učinila ništa da se spreči nasilje nad njim, a to je bila kap koja je prelila čašu. Morali smo da odemo - objašnjava Snežana.