Da nam je više Nastasića

Jedan mlad čovek uspešan u onome što mu je

profesija, jedan mlad roditelj, ime mu je Matija Nastasić, Valjevac po rođenju, srpski fudbalski reprezentativac koji trenutno igra za nemački Šalke, učinio je ono što drugi nisu učinili više od četiri decenije.

Iz, što bi se reklo, svog džepa izvadio je

novac i omogućio da 40 godina zapušteno i propalo Dečje odeljenje bolnice u Valjevu bude obnovljeno, da izgleda kako dolikuje normalnim uslovima za lečenje dece u 21. veku. Ponosni na sugrađanina - tako se osećamo. Bravo, Matija, eh da nam je više Nastasića, pa gde bi nam bio kraj - mogli bismo još da dodamo. Ni u čemu ne bismo pogrešili da i na taj način završimo priču o još jednom izvrsnom primeru humanosti.

Ali, nećemo. Jer kroz „Blic fondaciju“

već duže vreme radimo isto što i Matija - pomažemo, najbolje što znamo i možemo, tamo gde je pomoć najpotrebnija. Onima kojima će ova zemlja ostati. Deci. Zbog njih, a smatramo da imamo puno pravo na to, mora se reći još ponešto. Što baš i neće biti prijatno.

To što je Matija Nastasić odlučio

da svoj pošteno zarađeni novac donira za obnovu pedijatrije u Valjevu stvar je njegovog velikog srca, dobre duše i poštenih namera. Kućnog vaspitanja. Lokalpatriotizma, u krajnju ruku. Dobre volje. Ali, Matiji to nije posao. Ni dužnost.

Posao i dužnost jeste državi.

Posao i dužnost jeste svakoj vlasti. Taj posao i tu dužnost neko nije obavljao kako treba. Da jeste, ne bi u pomoć zvali Matiju, a pre njega još na desetine drugih, poznatih i nepoznatih, koji su jednostavno humani i mogu da doniraju. Najlakše je reći nema se baš za sve i baš odmah. Hoćemo li da počnemo da sabiramo svaki dinar koji je u Srbiji uludo potrošen. To je mnogo više od onoga što je učinio Nastasić svojim novcem.