Gde je srpski Čomski?

Noam Čomski - verovatno najveći živi intelektualac - podržao “levog” kandidata Bernija Sandersa, koji je nastupao protiv Hilari Klinton, verovatno niko nije pomislio da je to uradio kako bi dobio neku apanažu, bolji ugovor za novu knjigu ili profesorsko mesto na Harvardu (koje verovatno i ne želi). Isto tako, kada je Sanders (dosta sumnjivo) poražen na unutarpartijskim izborima, niko nije očekivao da će Hilari (putem Fondacije “Klinton”, na primer) Čomskom prirediti “toplog zeca” putem “Tajmsa”, “Heralda”, “Posta”.

#

Nekada davno javno istupanje bila je dužnost intelektualca

Čomski je (drsko) nastavio da javno govori, ovoga puta protiv republikanskog kandidata Donalda Trampa. Potom je i tu bitku izgubio, kada je milioner narandžastog lica pobedio na predsedničkim izborima i postao novi lider SAD.

Noam Čomski je živ i zdrav i, nakon dvostrukog poraza, i

dalje nastavlja da javno kritikuje Trampa, priziva radničku revoluciju i, generalno, ostaje na onim pozicijama koje je zauzeo krajem šezdesetih godina prošlog veka - poslednji put kada je takva revolucija uopšte bila moguća. On, međutim, ne odustaje ni od svojih stavova ni od učestvovanja u javnom diskursu.

Šokantno, zar ne? U Srbiji bi mu se takva strategija odavno obila o glavu. A ne, ne bi on mogao tako u našoj kući, taj provokator, izdajica, strani plaćenik, što ‘oće leba preko pogače, nisu mu dosta one knjige što objavljuje, nego bi sad i politikom da se bavi?! Sramota. Srpski Čomski zato ne postoji i neće se roditi u dogledno vreme. Zato što je ovde politika, umesto da bude javna stvar - stvar privatna poput veroispovesti; umesto da bude poligon za najumnije - kaljuga je koja bi i Čomskog uprljala.