Plan puta Srbije ka EU je spreman
Zigmar Gabrijel, ministar spoljnih poslova Nemačke, stigao je danas u posetu Srbiji gde će se sastati sa premijerom Aleksandrom Vučićem i predstavnicima civilnog društva. U razgovoru za “Blic” govori o nastavku evropskog puta, izazovima, protestima...
Srbija ima novog predsednika. Kako komentarišete pobedu Aleksandra Vučića u prvom krugu, a nakon koje je na hiljade ljudi izašlo na ulice protestujući “protiv diktature”?
- Danas ću čestitati premijeru Vučiću pobedu na predsedničkim izborima. Pozdravljam što je premijer odmah nakon izbora potvrdio ulazak u EU kao strateški cilj Srbije. Takav rezultat na izborima donosi i veću odgovornost. Iz tog razloga je važno da opozicija, civilno društvo, kritička štampa i nezavisne institucije mogu da igraju onu značajnu ulogu koja im u demokratiji pripada. Mirne demonstracije su pri tom izraz demokratskog procesa u kojem svako može da iskaže svoje mišljenje. Fer i slobodni izbori znače i transparentno otklanjanje moguće sumnje u vezi sa izbornim tokom.
Koliko daleko je, prema ocenama Nemačke kao jedne od najvećih zagovarača ulaska, Srbija dogurala na putu evrointegracija? Šta su
najveći izazovi - dogovor s Prištinom, reforme, sloboda medija...
- Nemačka podržava evropsku perspektivu Srbije. Plan tog putovanja je spreman. Srbija je u poslednje vreme pokrenula impresivne i hrabre reforme. Sada je na Srbiji da istrajno korača na tom putu. Već je otvoreno osam pregovaračkih poglavlja sa EU, od kojih su dva privremeno zatvorena. Međutim, napredak na putu ka EU se ne meri toliko po broju otvorenih poglavlja, već po napredovanju u ključnim oblastima. Srbija ne vrši reforme za EU, već za sebe – kako bi stvorila veće blagostanje, više pravde i veće šanse za svoje građane. Jezgro u ovom procesu transformacije je vladavina prava, tj. poglavlja 23 i 24. Pri tom, sloboda medija i izražavanja imaju naročiti značaj. Na razvoj u ovoj oblasti ćemo naročito staviti akcenat. Nemačka takođe podržava dijalog Srbije i Kosova. Za EU je važno da oba procesa – pregovori o pristupanju i normalizacija odnosa sa Kosovom – teku paralelno. Učinjen je napredak u nekoliko oblasti, na primer u oblasti slobodnog putovanja, međusobnog priznavanja diploma i nedavno u oblasti Telekoma. Međutim, mnogo toga još predstoji, pre svega i osnivanje zajednice srpskih opština. Iz tog razloga treba uskoro nastaviti sa dijalogom.
Vaš austrijski kolega Sebastijan Kurc smatra da bi trebalo zatvoriti balkansku rutu za migrante i otvoriti prihvatne kampove u Srbiji?
- Prevazilaženje izbegličke krize je ogroman zadatak za celu Evropu. To mi Nemci znamo iz sopstvenog iskustva. Mi spadamo u one zemlje koje su prihvatile najveći broj izbeglica. Međutim, znamo i za posebno opterećenje za Srbiju sa kojim se ona ponela u evropskom duhu. Stoga nam je svima bilo jasno da je Srbiji potrebna pomoć. Spremili smo odmah pakete bilateralne pomoći koja je samo za 2016. iznosila 4,6 miliona evra. Nećemo Srbiju ostaviti na cedilu ni u 2017. godini – to važi i za EU koja je podržala Srbiju od septembra 2015. sa preko 52 miliona evra. Bitno je, i meni lično, da se raskol u Evropi oko ovog pitanja ne produbljuje. Nepotrebno je polemisati o tome da li su zatvaranje balkanske rute ili sporazumi između EU i Turske bili odlučujući faktor za suzbijanje izbegličkih tokova. Trenutno imamo važnije stavke na svojoj agendi. Želimo da još više jačamo upravljanje spoljnim granicama EU. Potreban nam je bolji i stvarno evropski sistem za azil. Međutim, ova pitanja možemo dugoročno da rešimo samo ukoliko se efikasno borimo protiv uzroka bekstva.
Srbija i Hrvatska nedavno su se sporečkale i oko jezika, ultranacionalizam raste u Zagrebu, Bakir Izetbegović je takođe imao zapaljivih izjava, a kriza u Makedoniji ne jenjava... Jesu li tenzije na Balkanu pretnja?
- Regionalno pomirenje i dobrosusedski odnosi su izuzetno važni. Znamo da se to ne može postići preko noći i da su rane prošlosti još prisutne. Dobro je što je Srbija u mnogim oblastima imala konstruktivnu ulogu prilikom stabilizacije odnosa u regionu, tako na primer u „Berlinskom procesu“u okviru kojeg su srpski i albanski premijeri uspešno pokrenuli osnivanje Regionalne kancelarije za saradnju mladih Zapadnog Balkana. Međutim, u poslednje vreme smo videli i neke razvojne tendencije koje daju povod za brigu. Pomislite samo na aktuelnu situaciju u Makedoniji. Predsednik Ivanov bi trebalo da oslobodi put za stvaranje nove vlade. U poslednje vreme je ponovo došlo do tenzija i između Srbije i Kosova koje ne doprinose stabilnosti u regionu. Nadam se da takav razvoj neće pokvariti mnogobrojne pozitivne tendencije koje su poslednjih godina i meseci takođe prisutne na Zapadnom Balkanu.
MIRNE DEMONSTRACIJE SU IZRAZ DEMOKRATSKOG PROCESA GDE SVAKO MOŽE DA ISKAŽE MIŠLJENJE