Poljubac genija
Francuski predsednik Franosa Oland otvorio je blokbaster izložbu u Gran paleu posvećenu 100. godišnjici od smrti Ogista Rodena; na izložbi su i dela Ivana Meštrovića.
Kovanica novca je ovim povodom proizvela komemorativni novčić od dva evra sa likovima Rodena i njegovog „Mislioca“, a francuska pošta izdala je Rodenovu marku. Izložbe i događaji povodom ovog jubileja planirani su širom sveta, od SAD do Australije.
Prva velika izložba, „Roden - stogodišnjica”, otvorena je zajedničkim snagama Rodenovog muzeja i Udruženja nacionalnih muzeja Gran pale (Grand Palais). Postavka u Galeriji Velike palate bavi se Rodenovim kreativnim univerzumom, odnosom sa publikom i načinima na koji su ostali umetnici prihvatili i primenili njegov stil.
Uz preko 200 Rodenovih dela, tu su i skulpture i slike Ivana Meštrovića, Konstantina Brankusija, Alberta Đakometija, Pabla Pikasa, Anrija Matisa, Jozefa Bojsa, Georga Bazelica, Antonija Gormlija...
Poput Pikasa i Monea, Ogist Roden (18401917) je bio i ostao svetski fenomen koji fascinira publiku kroz generacije.
Mnogi umetnici su pokušali da mu ukradu stil, bilo kao inspiraciju bilo kao opoziciju. Njegova tehnika crtanja prethodila je velikim nemačkim ekspresionistima, a odnos s fotografijom bio preteča onoga što su radili Brankusi i Henri Mur.
- Roden je francuski Mikleanđelo - rekla je Katrin Ševiljo, kustoskinja izložbe u Gran paleu.
- On je bio prekretnica iz antičke u modernu skulpturu. Umetnici poput Entonija Gormlija kažu da je sve počelo s Rodenom. Mnoga njegova dela su bila u sukobu s preovlađujućim tradicijama figurativne skulpture, koju su odlikovala dekorativna ili uzvišena tematska dela. Rodenovi originalni komadi su odstupali od tradicionalnih tema mitologije i alegorije, on je ljudsko telo vajao sa realizmom, proslavljajući individualni karakter i fizikalnost modela. Slavljen je i hvaljen jer je skulpturi udahnuo pravi život: „Skulptura se promenila od konvencije do ekspresije”, pisali su likovni kritičari. Ljudsko telo bilo je rečnik strasti iz kojeg je Roden stvarao sopstveni ekspresionizam. Od neočekivanog realizma njegovih prvih radova do nekonvencionalnih memorijalnih spomenika koje je kasnije radio po narudžbini, Rodenova slava rasla je iz godine u godinu. Iako je njegova burna romansa sa studentkinjom Kamij Klodel poznatija široj javnosti, Roden je od rane mladosti bio u zvaničnoj vezi sa šnajderkom Roz Bure, sa kojom se venčao 1917, posle 53 godine zajedničkog života. Roz je preminula dve nedelje kasnije. Imali su jedno dete, sina Ogist-Ežena Burea (1866-1934). I Roden se razboleo te 1917. Patio je od gripa, a lekar je 16. novembra u izveštaju napisao da su mu pluća u lošem stanju i da mu je zdravlje ozbiljno ugroženo. Sledećeg dana je preminuo u svojoj vili u Medonu kraj Pariza, iste godine kad i Roz. Tu je i sahranjen. Želja mu je bila da njegov „Mislilac” stoji kao nadgrobni spomenik i epitaf. Izložba u Gran paleu otvorena je do 31. jula, a detaljnije informacije o proslavi Rodenovog jubileja možete dobiti ovde.