Nigde nije lepo kao u Zvezdi!

“Đenka, ooo, Đenka, ooo” skandiralo se na tribinama zagrebačkog Doma sportova. Lider i najbolji kada je najpotrebnije - tako bi se američki bek najlakše opisao.

I ne samo kada je najpotrebnije, kad treba Zvezdi doneti titulu ABA lige, već pravi primer tokom cele sezone. Čarls Dženkins možda kvalitetom nije najbolji strani košarkaš koji je igrao na ovim prostorima, ali ozbiljno preti da to postane. Uvek pun energije, kao da se uopšte ne troši, spreman na sve, čovek od poverenja Dejana Radonjića. U odsustvu povređenog Stefana Jovića preuzeo je najodgovorniju ulogu, zamenio fantastičnog pleja i bio produžena ruka trenera na parketu.

Nigde Đenka nije pružao partije kao u crveno-belom dresu, i u prethodnom mandatu, a pogotovo ove sezone, kada troši treću godinu na Malom Kalemegdanu. I svi navijači, u čija je srca odavno ušao, voleli bi da još dugo ostane.

Bio je prvi među jednakima u finalnoj seriji protiv Cedevite koja je počišćena sa 3:0 u pobedama i zasluženo dobio MVP priznanje posle trećeg trijumfa, u Zagrebu sa 77:61 za odbranu ABA titule i evroligašku kartu.

- Neverovatan osećaj, napravili smo veliki uspeh, posebno mi je drago zbog ovih momaka koje toliko volim i koji mi toliko veruju. Presrećni smo zbog ostvarenog glavnog cilja u sezoni, ali i zbog šanse da se odmorimo. Treba nam predah, bilo je ovo predugih osam meseci. Imali smo lud raspored u Evroligi, uz bitne utakmice u ABA ligi, a igrači su se povređivali, svi znamo koliko nam fali Stefan Jović. Pričali smo i rekli kako želimo što pre da završimo finale i odbranimo titulu - preneo je Dženkins za “Blic” dogovor pred pobedu vrednu šampionskog prstenja. Sve ono što su košarkaši Zvezde radili ove sezone ostaće duboko urezano u klupskoj istoriji. Samo dva poraza na Jadranu, osvojena dva trofeja i napad na odbranu domaćeg trona. Dženkinsov udeo je ogroman u svim uspesima i to posle sezone za zaborav u Armaniju. Radonjić ga je oberučke ponovo dočekao, kao i 2013. kada je bio jedno od prvih pojačanja.

- Sve je bilo loše u Milanu. Tu su veliku ulogu odigrale društvene mreže. I posle lošijih partija sam dobijao mnogo poruka podrške od Zvezdinih navijača koje su me ohrabrivale. Čim je Zvezda zvala, nisam se dvoumio da se vratim dodaje Đenka.

Među njegovim saigračima nema zvezda, ali zato svi čuvaju leđa jedan drugom, kad jedan padne, ostali ga dižu, kad jedan pogodi, svi se raduju. Sazreli su i pokazali da su satkani za velika dela.

- Nema posebne tajne za čuda ove sezone. Samo igramo zajedno i jako, najbolje što znamo i imamo 13 momaka koji su hteli da dokažu da mogu da igraju na nivou Evrolige protiv najboljih. Sami sebi namećemo pritisak jer želimo da se takmičimo. Ključno je da ne

zavisimo od jednog igrača, imamo identitet i znamo šta svako treba da radi da bismo pobedili - objašnjava 28-godišnji Amerikanac sa srpskim pasošem.

Iz rodnog Bruklina nedostaje mu samo porodica, ali majka i sestra mu često dolaze u Beograd, koji obožavaju koliko i Dženkins. - Ovo je moj dom. Zvezda je mnogo više od kluba, za mene je kao porodica, pogotovo sada više nego ikada. Tim i treneri su mnogo više od toga. Svi imaju neku ulogu, zato se osećam kao da pripadam ovde i zato ovde igram najbolje u karijeri. Deo sam velikih uspeha, navijači pokazuju mnogo emocija i želim uvek da im pokažem koliko mi je stalo načinom na koji se borim ističe Dženkins.

„OVO JE MOJ DOM. ZVEZDA JE MNOGO VIŠE OD KLUBA, ZA MENE JE KAO PORODICA, OVDE PRIPADAM“