Rodoljube, to je normalno
Borba za državu i institucije i treba da bude naporna i na momente beznadežna
U vreme kada se i starije i naprednije demokratije od srpske
bore za vazduh pod naletom desnog populizma, borba za izgradnju (ili obnovu) demokratskih institucija ispostavlja se kao zadatak ništa manje dostojan hvalospeva od junačkih podviga u bitkama iz davnina. Zvuči smešno na prvi pogled, ali kako se menja kontekst u kojem se društvo nalazi, tako se menja i priroda kosovskih bojeva koje ono preduzima.
Kosovski boj naše generacije, one koja punu zrelost dobija u periodu nakon raspada SFRJ i socijalističkog uređenja uopšte, odnosi se upravo na borbu za uspostavljanje slobodne, pravedne, odgovorne i na primebe građana senzitivne države. Ciljevi se, dakle, za 700 godina nisu (suštinski) promenili - i dalje se borimo za svoju državu, protiv nasilja i tiranije.
Šta se promenilo?
Najpre, boj se ne vodi više na ledini. Vlastodršci (svih boja, imena i veličina) su, da bi pacifikovali svojih sedam miliona podanika, morali da naprave izvesne ustupke i stvore organe koji će biti link između ljudi i vlasti. Boj se, dakle, premestio u zatvorene prostore kancelarije, skupštine klupe, rečju institucije sistema.
Nije se, međutim, promenila njegova suština, herojstvo i obaveza
onih koji u njemu učestvuju. Jedan od njih je i Rodoljub Šabić. U jučerašnjem intervjuu za “Blic” poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti potvrdio je ono što smo znali: izvršna vlast manje je vremena provela baveći se njegovim zahtevima i zamerkama nego što je potrebno da se pročita njegova podugačka titula. I ne samo to: Republičko tužilaštvo podnelo je više tužbi za poništaj akata ovog poverenika nego što su sva tužilaštva zajedno podigla optužnica protiv prekršilaca po Šabićevim primedbama. “Tome je svaki komentar suvišan”, zaključuje poverenik.
I to je OK, gospodine Šabiću.
Borba za državu i institucije i treba da bude naporna i na momente beznadežna: u suprotnom ne bi bila herojska. Nije da ste vi to herojstvo tražili - niko normalan ne bi - ali ono vam je dato, i sad šta je - tu je. A i zabavno je: šta biste, pobogu, radili u nekoj normalnoj zemlji?