Evropska unija daje Srbiji pare da Rusija ne bi ojačala uticaj
Nemačka je rešila da zemljama zapadnog Balkana pomogne ekonomski da bi ublažila činjenicu da region neće uskoro u EU, ali i da bi sprečila Rusiju da to iskoristi i ojača uticaj i prisustvo, prvenstveno u Srbiji.
To se krije iza plana „Berlin plus” koji je predstavio šef nemačke diplomatije Zigmar Gabrijel. Plan podrazumeva uspostavljanje regionalne ekonomske zone i infrastrukturno povezivanje zemalja, uz budžet koji bi to podržao, kažu za „Blic” diplomatski izvori.
Zemlje regiona su svesne da nisu spremne da budu zvanično primljene u EU, a svakako da će iskoristiti svaki priliv novca iz Brisela i šanse za nova radna mesta i bolji život, što bi omogućilo ekonomsko povezivanje.
Kako navode diplomatski izvori, EU je okrenuta rešavanju unutrašnjih problema, zbog čega će proširenje biti samo teorijsko pitanje. Brisel je svestan da ne može da ostavi zapadni Balkan na čekanju, jer bi to, uz ekonomsko nazadovanje, iskoristila Moskva.
- Sigurno da postoji ideja da se spreči približavanje Rusije, a verovatno i dobije na vremenu jer EU mora da se konsoliduje. Kakva god da je kalkulacija EU, Balkan može samo da profitira kaže „Blicov” diplomatski izvor. Kako dodaje, zemlje regiona još dugo neće biti spremne da uđu u EU.
- Zato im ovo dođe kao ničim izazvan bonus i kao tema koju mogu da obrađuju umesto što se međusobno prozivaju - kaže naš izvor.
Šta zapravo predviđa „Berlin plus”? Jedan od predloga je osnivanje fonda za infrastrukturu i tehnologiju, za koji bi članice EU, Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu i Evropskog ekonomskog prostora mogle da budu donatori. Takođe, priča se i o fondovima za startapove, a prioritet je i infrastrukturno povezivanje, poput autoputa između Srbije, Kosova i Albanije.
- Bivši premijer, a sad predsednik Srbije Aleksandar Vučić to već radi, odatle potiču njegove ideje o povezivanju Srbije sa Prištinom i Sarajevom autoputevima. Razumeo je gde je novac i gde Srbija najviše izvozi priča naš izvor.
Jadranka Joksimović, ministarka zadužena za evrointegracije, kaže da još nije videla zvaničan predlog plana, zbog čega trenutno ne može da da svoju ocenu.
- Predlog je dobronameran i koristan, i bilo bi dobro da se pojačaju izvori finansiranja za zajedničke infrastukturne projekte, jer se dosad nije mnogo odmaklo u realizaciji. Ipak, ništa ne može zameniti proces evrointegracija, koji donosi evropski standard života i rada i reforme koje građani očekuju - kaže ona.
Generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Goran Svilanović, koji je učestvovao u definisanju dokumenta o kom će biti reči na samitu zapadnobalkanske šestorke 12. jula u Trstu, kaže za „Blic” da je deo priče upravo ono o čemu je govorio Zigmar Gabrijel - da će, između ostalog, Nemačka podržati dodatne izvore finansiranja.
- Konačan papir još nije usaglašen, ali je nastao u saradnji za zemljama zapadnog Balkana, CEFTA i Evropske komisije, i razgovori predstoje. Očekivanja su da će se sve utanačiti do samita u Trstu - kaže on.