Profil pedofila: Na prvi pogled pristojni ljudi, često rade s decom

Psihoterapeut Marko Braković objašnjava da je važna podela između onih pedofila koji samo gledaju i nikada ne urade ništa jer imaju svest o tome da je to loše i kažnjivo, mogu da kontrolišu svoje porive i impulse, dok postoji i druga grupa koja to ne može. - Da bi se neko smatrao pedofilom, on mora posedovati jak seksualni impuls ka maloletnim osobama koji ne može da kontroliše. Čovek koji ne može da kontroliše svoj impuls mnogo je opasniji po maloletne osobe, a samim tim i za društvo. Pedofil je čovek koji može imati porodicu i može birati zanimanja gde može doći do svojih žrtava. Mogu biti zaposleni kao profesori, učitelji, popovi, vaspitači. Oni su jako prilagođeni i retko se može videti pedofil ekscentrik. Pre će to biti neko ko je socijalno prilagođen u smislu fizičkog izgleda. To su naizgled obični ljudi, pristojni i normalni. Zato su toliko opasni. Oni mogu biti bilo kog društvenog statusa, miljea i može ih biti u svim društvenim grupama, nezavisno od obrazovanja, kulture - objašnjava on. Prema njegovim rečima, pedofilija u zakonskom i psihološkom smislu se veoma razlikuje. - Ako devojčica od 16 godina izgleda seksualno atraktivno, muškarca može privući njena atraktivnost, a ne godine jer izgled može stvoriti utisak da je starija nego što jeste. Ali čovek kome se to dopadne ne mora biti pedofil jer ga ne privlači nužno to što je devojka mlada. Međutim, ako osoba ima seksualnih sklonosti ka detetu koje nema seksualne atribute, takvu osobu smatramo pedofilom. Po zakonu, pedofilija je svako opštenje sa maloletnikom - kaže Braković.