Srbi, samo pametno!
Već i sama činjenica da su izbori na Kosovu i Metohiji prošli bez incidenata i većih nepravilnost je dobra vest. Ako se tome pridoda velika izlaznost Srba i činjenica da je Srpska lista favorit Vlade Srbije - osvojila devet od 10 poslaničkih mandata koji su predviđeni za predstavnike srpske manjine, može se zaključiti da je izborni proces ispunio nadanja. Generalno, politička klima na KiM ne može da ohrabri nikoga. Ubedljiva pobeda „OVK koalicije“, predvođene Haradinajem, Tačijem i Ljimajem, pokazuje da je kosovsko društvo još veoma daleko od suočavanja sa krvavom prošlošću koju trojica ratnih lidera simbolizuju. Građanima Kosova je, po svemu sudeći, i dalje bitniji ratni pedigre lidera nego rešavanje stanja u kom su esencijalni društveni problemi nezaposlenost, korupcija, organizovani kriminal pometeni ispod patriotskog tepiha. Činjenica da je upravo DPK Hašima Tačija (koja simbolizuje ove probleme) jedan od pobednika izbora, najbolje ilustruje to stanje.
Politički prvaci kosovskih Albanaca sada će imati muke da sastave vladu, i to iz nekoliko razloga. Najpre, pošto njegova koalicija nije sama osvojila većinu glasova, pitanje je koliki je koalicioni potencijal preostao Tačiju. U ovom trenutku, uprkos pobedi, toliko je kompromitovan da liči na davljenika koji je u tolikoj panici da za premijera kandiduje čoveka za čije se ime vezuju najteži zločini protiv Srba (Haradinaj), samo da bi iskoristio nacionalistički konsenzus. Ako posegne „levo“- izbor pada na Bedžeta Pacolija; ako krene dodatno udesno - eto ga Aljbin Kurti, favorit Zapada čije je Samoopredeljenje dupliralo svoj izborni uspeh i zauzelo drugo mesto, uprkos tome što su samostalni nastupili na izborima.
Kosovski Srbi će sada morati da odigraju pametno. Iako je kampanja bila nacionalistička, politička realnost u ovom trenutku predviđa da se za njihovu naklonost bore i sleva i zdesna. Koja god koalicija bude imala većinu u parlamentu, Srpska lista mora da joj nametne svoje uslove u zamenu za ulazak u Vladu. Ti uslovi moraju predstavljati rešenje realnih životnih problema ljudi koji su svoju sudbinu vezali za Kosovo, a ne nacionalne fantazije ili partikularne interese onih koji na Kosovu ne žive - ali od njega profitiraju. Kada se situacija tako postavi, postaje svejedno ko je na čelu Vlade - Ramuš, Bedžet ili Aljbin.