Posledica okruženja

Grupa osmaka OŠ “Karađorđe” u ponedeljak udarala je,

šutirala i na sve to još davila šipkom dečaka, učenika sedmog razreda iste obrazovne ustanove. Kako su očevici ispričali, dečaci su napali školskog druga i vikali: “Ne možeš ti da nosiš zastavu Srbije zato što si Rom.”

Usred Beograda, posle velikog odmora, bez trunke razuma i empatije. Srećom, sve se završilo bez ozbiljnijih povreda, ali čak i da je bio “samo” verbalni napad podrazumeva da se zapitamo:

Koliko časova u školi i boravljenja u 21. veku je potrebno da se ljudi ne gledaju po nacionalnoj i etničkoj pripadnosti, jeziku, boji kože...? Dobru decu ne može nijedna grupa vaspitača sama da odgoji. Roditelji su tu da usade klicu tolerancije svojoj deci, a pedagozi, psiholozi, vaspitačice, to su sve vaša deca. Teško je, odgovornost je velika, ali svi moramo da damo sve od sebe.

Ako nam deca izrastu u loše ljude, nema nazad.

Svako od nas je drugačiji, sve zavisi da li će neko naći za shodno da navuče svoje stereotipne naočari koje registruju samo lake mete za maltretiranje.

Ako mislite da bi bilo drugačije da pretučeni sedmak nije

nosio zastavu, pognuo glavu kraj glavnih “faca” u školi razlog se sa ovim naočarima da videti. Bilo ko, bilo zašto, daleko od lažnog patriotizma ili njegovog suštinskog nerazumevanja. Da nije bilo vršnjačkog nasilja, Aleksa Janković napunio bi 19 godina. Uz sve to stoji i jedan svetao primer - jedan učenik pokušao je da spreči tuču. Bravo i za dete i za roditelje!

Da je nasilnička trojka na vreme naučena da se ljudi dele samo na dobre i loše, jer očigledno ranije snižene ocene iz vladanja ne vrede ništa, i dalje bi se samo prepričavali utisci sa utakmice odigrane prethodnog dana.

Moramo da damo sve od sebe: ako nam deca izrastu u loše ljude, nema nazad