Ana Brnabić, ...lezbejka!

Ime Ane Brnabić poslednjih nedelja kao da prati i jedan nečujni odjek:

lezbejka, gej premijerka, homoseksualka. I onaj ko to ne izusti, čini se kao da zastane, da pomisli to. Ili se samo nasmeje, napravi šalu, stavljajući njeno ime u kontekst vezan za seksualnu orijentaciju.

To što je Brnabićeva priznala da je lezbejka

isplivalo je u prvi plan baš u trenutku kada je bila predložena za premijerku. Skočili su oni koji misle da svoje tradicionalne vrednosti mogu da promovišu tako što seksualnost koriste kao kritiku. Čuli smo od predsednika Jedinstvene Srbije Dragana Markovića Palme da ona “nije njegov premijer”. I po sudu nekih crkvenih velikodostojnika Brnabićeva je nepodobna za premijerku, a da ne govorimo o pojedinim ekstremnim desničarskim pokretima.

Pa ipak, očekivali biste da makar oni koji donose konačan sud

o budućem premijeru ne vezuju za ime kandidata reč homoseksualac ili lezbejka, baš kao ni: Rom, Hrvat, Mađar, oženjen, razveden, Beograđanin, Nišlija... našminkana,

nenašminkana.

Nažalost, bura koja se u javnosti stvorila oko “gej premijera”,

tačnije “lezbejke premijerke” prenela se i na Skupštinu Srbije. “Mislim da je poniženje za Anu Brnabić da prihvati na sebe da bude maska, lutka, ikebana ili fikus u vladi da bi Vučić, uvek kada otkrijemo njegov kriminal i korupciju u njegovom najbližem okruženju, istakao nju i rekao da je ova vlada najmodernija jer je na njenom čelu lezbejka”, rekao je Boško Obradović. Da ne bude zabune, nije Obradović kritikovao Brnabićevu zato što je lezbejka, ali je takvom izjavom njenu seksualnu orijentaciju stavio u prvi plan, pa ispada kao da je ona samo zato kandidatkinja. Umesto da razmatraju koliko je i na kojim poljima stručna, šta su njeni kvaliteti i izazovi, poslanici su očito još jednom pokazali da je Skupština jedan veliki rijaliti šou. Njima je u 21. veku i dalje intrigantno pitanje da li je neko gej.

Ana Brnabić, lezbejka, čini se kao da ne želi da govori o tome.

Ne zato što se stidi, nego zato što to nema veze sa njenim poslom. Nije ušla u Skupštinu sa zastavom duginih boja, niti je poput nekih raspavljala o tuđim ljubavnicima i ljubavnicama pred govornicom. Ne piše joj na čelu da je lezbejka, ali je žigosana nečujnim odjekom koji zapara uši kada se spomene njeno ime. Jednom od najvećih kritičara još ranije je dostojanstveno poručila da odluči kako će da glasa tek kada sasluša ekspoze.

Ne piše joj na čelu da je lezbejka, ali je žigosana nečujnim odjekom.