Novi pristup Vidovdanu

Opet je Vidovdan, što u Srbiji može da znači samo jedno - istorija će ponovo, na ovaj ili onaj način, biti ispisana. Naša istorija, zbog te čudne podudarnosti prema kojoj nam se uvek „javi“usred letnjih vrelina, pomalo kao da ima efekte sunčanice - izaziva vrtoglavicu, visoku temperaturu, opekotine nižeg stepena, često i mučninu.

Šalu i mučninu na stranu, ako kojim čudom poslanici u Skupštini danas stignu da glasaju o novoj (potencijalnoj) premijerki Ani Brnabić i njenom sastavu Vlade, biće to, bez sumnje, istorijski dan za Srbiju. Prva žena na čelu najvažnijeg tela izvršne vlasti u ovoj zemlji definitivno znači ispisivanje novih stranica istorije.

I to onakve istorije kakva nam je preko

potrebna: pozitivne, one koja ne govori o civilnim žrtvama, vojnim gubicima, ratnoj reparaciji, atentatima i sličnim pošastima, već one koja svedoči o razvoju jednog društva, većoj ravnopravnosti, slobodi, pravima pojedinaca u njemu.

A i zaslužili smo jedan dobar Vidovdan kad smo već sve zastrašujuće preživeli. Još od onog prvog 1389. koji će biti proglašen veličanstvenim porazom i u DNK ovog naroda (zauvek?) upisati ideju da se i debakl može proslavljati, da se i krvoproliće može prikazati kao uzvišeni događaj, samo ako se dovoljno uporno i snažno negira realnost. Brojni drugi 28. juni bili su sudbonosni i poražavajući. Neki su bili ambivalentni: šta je bio, na primer, vidovdanski atentat na Franca Ferdinanda? Nagoveštaj slobode, teroristički akt, brutalnost bez opravdanja, herojski čin? Vidovdanske dileme.

Šteta je, na kraju, datum ovako nabijen fantastičnim predanjima, magijskim ritualima i simbolikom trošiti na poraze. Jer, Vidovdan, bitan pravoslavnim hrišćanima, zapravo je eho paganskih vremena, u kojima se proslavljao dan boga Vida, slovenskog boga nad bogovima. Tada bi trebalo da se vidi daleko.

Tog dana, takođe, devojke i žene sanjaju onog ko im je suđen. Koga sanja Srbija ovog Vidovdana?