Infrastruktura razvija ekonomiju cele zemlje
Prosečne plate u mestima duž koridora 10 veće su nego u ostalim delovima Srbije zbog lakog pristupa ovoj prvorazrednoj saobraćajnici, što potvrđuje važnost velikih projekata u niskogradnji.
Povezana sa svim oblicima života i rada, građevina je veoma važna grana za funkcionisanje privrede u celini, a kao takva značajna je i za privredni i ekonomski razvoj na nivou cele zemlje. Izgradnja infrastrukture ima jednu od najznačajnijih uloga u opštem razvoju društvenog prostora na svim nivoima. Jednom izgrađeni infrastrukturni sistemi pružaju komunalne usluge prostoru kome su namenjeni, ali povratno deluju na njegov dalji razvoj podižući cenu zemljišta, povećavajući atraktivnost za potencijalne investitore, a takođe podstiču i ekonomski razvoj čitavog okruženja. Igor Mladenović, profesor na Ekonomskom fakultetu Niškog univerziteta, ističe da o važnosti ove industrije govori činjenica da je opslužuje od 30 do 50 drugih različitih delatnosti.
- Ulaganje u niskogradnju, kojoj pripadaju i izgradnja puteva i mostova, značajna je zato što treba da olakša obavljanje privredne delatnosti. Dobar primer je „Ikea“, koja nije htela da posluje u Srbiji dok se naplatna rampa „Bubanj potok“ne izmesti, a budućoj kompaniji ne obezbedi bolji prilaz. Kada je ona premeštena, dobili ste jednog vrlo važnog investitora, te naši građani, između ostalog, neće morati da putuju u susedne zemlje kako bi kupovali u „Ikei“. To je dobra priča, jer privredi mnogo znači putna infrastruktura, te to što je kompletna koncentracija svega u Beogradu još jednom govori o važnosti puteva – objašnjava Mladenović.
Profesor je naveo i primer „Fijata“.
- Put od Batočine do Kragujevca je bio uslov da se otvori „Fijat“u Srbiji, što je i razumljivo. Država je to prihvatila i sada imamo još jednog velikog investitora. Osim toga, pokazatelj je i statistika koja govori da stanovnici mesta koja se nalaze oko koridora 10 imaju veća prosečna primanja od onih koji se nalaze u takozvanom slepom crevu države – kaže profesor Mladenović i dodaje da dok ne budemo imali srednji građanski sloj društva, neće biti ni velikih građevinskih projekata.
Koridor 10 predstavlja i jedan od najvažnijih panevropskih saobraćajnih koridora koji prolazi kroz Srbiju, a značajan je zbog toga što će ovim projektom transportni sistem Srbije postati kompatibilan sa onim u Evropskoj uniji. Realizacijom ovog projekta doći će do ubrzanja opšteg tranzitnog saobraćaja, to jest olakšaće se međunarodni trgovinski tokovi i transport putnika, što će značajno uticati na privredni i ekonomski razvoj Srbije.
Tokom prethodne dve godine duž koridora 10 otvoreno je 55 fabrika. U oblasti niskogradnje i hidrogradnje zaposleno je 34.356 radnika.