Simbol srpske dvoglavosti

Simboli srpske državnosti, nažalost, prethodnih decenija nestaju u vidu ne lastinog nego repa orla krstaša. Jedan jedini par ove grabljivice opstaje u Vojvodini samo zahvaljujući entuzijazmu volontera, dok se ubedljiva većina Srba razmnožava ili deli na one koje ta činjenica uopšte ne zanima i one kojima je takav orao, istina dvoglavi, sasvim dovoljan na grbu odnosno zastavi. Naravno, naći će se i treća grupa (ne)istomišljenika koji tvrde da pernata životinja na državnim obeležjima zapravo i nije orao krstaš, nego kombinacija više ptica. I tako se došlo do toga da dvoglavi orao Nemanjića simbolizuje umesto srpske državnosti, duboku podeljenost ovdašnjeg društva. Uostalom, koga može da tangira preživljavanje tamo nekog predatora na nebu ili zastavi kada se sličan rijaliti šou svakodnevno odvija na zemlji, i to u prvom licu.

U takvoj kataklizmi svako se poput orla hvata za svoju slamku spasa i nema tu više stare dobre srpske saosećajnosti, predusretljivosti i velikodušnosti za sudbine drugih. Dakle, s orlom krstašem izumiru polako i ostali simboli Srbije. Jer u zemlji gde se smenjuju bezočna porodična nasilja čak i život bolesne, napaćene dece svodi se mahom na pregnuće pojedinih dobrotvora. Opet, kao u tužnoj priči o orlu krstašu. Šta je danas simbol državnosti ili zaštitni znak Srbije, zapitaće se mnogi. Kosovo i Metohija, Egzit, Guča, rakija, ajvar ili noćni život? Dok čitaju ove redove razvrstaće se ponovo svi na za i protiv, da će im trebati crveni štit sa krstom i četiri ocila ne bi li opstali. Kada Srbe nisu ujedinili ni najveći sunarodnici poput Nikole Tesle (urna da ostane u muzeju ili da bude preneta u Hram Svetog Save) ili Novaka Đokovića (da mrsi ili ne), neće ni ptica grabljivica. Makar uginula na zastavi sa sve dvoglavim orlom na glavnom jarbolu visokom 120 metara na Ušću.

S orlom krstašem izumiru polako i ostali simboli Srbije