Dobrodošlica u pakao
Ne znamo ko je smislio „Dobro došli u pakao“,
slogan levičarskih protesta povodom okupljanja 20 najmoćnijih zemalja sveta (19+EU) u Hamburgu, ali zvuči dobro. Ne zna se ni da li su autori imali na umu činjenicu da se adresa đavoljeg prebivališta šeta u zavisnosti od toga gde se okupljaju ovi njegovi izaslanici na zemlji, ili su im toplo hteli preporučiti tu vrelu destinaciju za boravak, ali svejedno je. Ovako ili onako, ovde se zaista radi o paklu. Ko su članovi znamenitog društva „Group of Twenty“? Predstavnici zemalja koje ostvaruju 90 odsto svetskog BDP i 80 odsto svetske trgovine ili, narodski rečeno, u njihovih četrdeset šaka je sudbina planete. Otkako je pre devetnaest godina ustanovljen, ovaj samit je najbolja slika surove i bolne nesavršenosti današnjeg sveta i prećutnog sporazuma da o raspodeli svetskog bogatstva i boljeg života odlučuje taj uski krug privilegovanih, logično navrćući vodu na svoju vodenicu. Tačnije, na točak onih koji imaju kako bi imali više, onih bogatih kako bi bili još bogatiji, onih srećnijih kako bi bili još srećniji, onih obrazovanih kako bi bili još obrazovaniji, onih povlašćenih kako bi bili još povlašćeniji. Sve ostalo je licemerna laž i dimna zavesa koja se ovih dana meša sa dimom spaljenih luksuznih automobila po hamburškim kvartovima i bibersuzavcem, koji policija nemilice baca u oči demonstrantima koji su se drznuli da se pobune protiv takvog poretka stvari i da bar stave do znanja kako im je jasno da jedu ono što se ne jede, ali ne bi još i da hvale kuvare. Levičari i anarhisti koji u Hamburgu kvare san moćnika i drže ih prikovane u luksuznim zatvorima od dvoraca i rezidencija nastupaju u ime onog ostatka sveta, uključujući i gro populacije ovih bogatih zemalja kome je namenjena uloga statista, nemih posmatrača, proizvođača tuđeg bogatstva i rulje kojoj sleduju mrvice sa stola gospodara sveta, a i to ukoliko se uklapa u njihove interese. Da nije tako, ne bi svaki skup G-20 izazivao bes, demonstracije i vanredno stanje u gradovima gde god su se svih ovih godina pojavljivali i sastančili. I uzalud su vapaji pape Franje, koji je prekjuče od lidera G-20 tražio da im prioritet budu siromašni ljudi, izbeglice i oni koji pate. Uzalud, jer većinu tog siromaštva, izbeglištva i patnje upravo su proizveli ti kojima se papa obraćao ili njihovi prethodnici na istim pozicijama. I nije ovo utopistička batal-priča
o boljem i pravednijem svetu jednakih i slobodnih ljudi istih polaznih šansi - nikad se on neće ostvariti, što ne znači da mu ne treba težiti - ali bar malo pravednije preraspodele vrednosti i bogatstva ne bi škodilo, niti je to nemoguće. I prvi put kada se dvadesetorica okupe a ne bude ih čuvalo dvadeset hiljada policijaca, to će biti znak da se nešto pomerilo u tom pravcu. Do tada - pakao. Samo će mu se krugovi razlikovati.
Uzalud su vapaji pape Franja, koji je od lidera G-20 tražio da im prioritet budu siromašni, izbeglice i oni koji pate