VEĆ 33 GODINE NA SABOR DOLAZIM PEŠKE!
Vladiši Petroviću iz Despotovca potrebne su dve noći i jedan dan da bi prepešačio 197 kilometara i došao u varoš trube koju doživljava kao svoje rodno mesto.
O ljubavi koju gaji prema zvucima limenih instrumenata i sveukupnoj atmosferi na Saboru, kaže, mogao bi danima i mesecima da priča. Ipak, odlučio se da taj osećaj opiše jednom prostom rečenicom.
- Kad sam ovde, srce mi je puno ljubavi - kaže Vladiša Petrović za “Blic“.
Vladišu u Guči već svi znaju. Pozdravljaju ga organizatori, saboraši, meštani, trubači. Dosad je odsedao u privatnom smeštaju, a ove godine obezbeđeno mu je mesto u Domu trubača.
- Obožavam trubu i trubače, to su sve dobri ljudi. S njima i saborašima druženje je sjajno. Napunim baterije na Saboru pozitivom koja me drži čitave godine - objašnjava Vladiša Petrović.
Prvi put ovaj Despotovčanin u Guču je došao 1985. godine s majkom. Ljubav se probudila odmah, pa je kasnije osmišljavao svoj put pešačenja do Guče kako ne bi propustio trubačku feštu.
- U početku je bilo malo teško, ali sada već sve ide po planu. Ljudi su me upoznali. Godinama pešačim istim deonicama, svrate me da se odmorim, pojedem nešto i tako. Dobar smo mi narod. I ovde u Guči, kad bih bez dinara došao, ništa mi ne bi falilo. Pokazalo se da ovo mesto ima dušu, zato ga i volim priča Vladiša Petrović. I tako je. Vladišu su pri dolasku odmah ugostili u Domu kulture, usledila je kafa, sok, srdačan zagrljaj. A onda je krenuo dalje da se vidi sa drugarima trubačima i smesti kod njih u Dom. Uz širok osmeh poručio je svima. - Dođite u Guču, bićete bolji i pozitivniji!