Naoružanje iz Rusije koštaće nas i politički

Stvarna cena nabavke šest „migova 29”, 30 tenkova T72 i 30 borbenih vozila BRDM 2 iz Rusije još nije poznata, ali je poznat politički ceh - Srbija će konačno morati da se odredi: Brisel ili Moskva.

Naoružanje iz Rusije trebalo bi u Srbiju da stigne do kraja godine, a možda važnije pitanje od toga koliko će i za koji novac naša vojska biti unapređena jeste i dilema kako će na to gledati Evropska unija. Pogotovo ako se ima u vidu da je i sam predsednik Srbije u razgovoru sa izvestiocem Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvidom Mekalisterom označio odnos sa Rusijom kao drugu najveću glavobolju na putu ulaska u EU. No, krenimo redom.

Urednik vazduhoplovnog portala Tango Six Petar Vojinović ističe da je nabavka naoružanja iz Rusije poželjna, ali da će zahtevati i dodatna sredstva.

- Kada se radi o donaciji naoružanja kao što je ovde slučaj, “posredni” troškovi su gotovo uvek oni koji se tiču remonta ili modernizacije jer niko ne daje besplatno novu tehniku. Cilj svake vojske je autonomnost, posebno zbog eventualnih oružanih sukoba. Za samoproklamovanu vojnu neutralnost krucijalno je da imate novo, savremeno i višenamensko naoružanje. Mi to, kada je avijacija u pitanju, nećemo imati. Nabavkom polovnih „migova“iz Rusije urađena je odlična stvar isključivo u kontekstu naše finansijske nemogućnosti da sebi priuštimo bilo šta bolje objašnjava Vojinović.

Kako kaže, cena modernizacije „migova“još nije poznata ni među zvaničnicima.

- Pregovori o detaljima, po relevantnijim zvaničnim izjavama odgovornih oficira Vojske Srbije, još nisu započeli. Kada je reč o oklopnim vozilima, Srbiji verovatno neće trebati neka velika modernizacija jer ćemo i te kako povećati njihovu brojnost. Po broju tenkova smo ionako već lider u bivšoj Jugoslaviji

- naglašava Vojinović.

S druge strane, direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov ističe da kompletan aranžman s Rusima budi sumnju.

- Iz iskustva znam da sve što dobijem džabe najviše me košta. Tako je u ovom slučaju pošto ćemo dvostruko platiti “migove”. Dodatna oprema će nas koštati i više od aviona. Nije ni čudo, kada će nam piloti biti mlađi od „migova” - podvlači Popov.

Brisel sigurno neće blagonaklono gledati na taj posao, smatra naš sagovornik.

- Zapadu se već ne sviđa Srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu, a kada vide da se mi još približavamo Rusima umesto da im uvedemo sankcije, logično se pitaju koja je naša spoljna politika. Za razliku od odnosa prema EU, odnos prema Rusiji je konstantan. Ruski ambasadori se ovde odavno ponašaju kao da smo ruska gubernija. Kad sve sagledam, ni ja ne znam kuda plovi ovaj brod - naglašava Popov. Ipak, kako kaže, srpsko klatno neće doveka gravitirati između Brisela i Moskve. - Sve ima svoj početak i kraj. Jednog dana ako hoće u Evropsku uniju, Srbija će morati da se odluči: dža ili bu. Mnogi političari koriste kao alibi činjenicu da ne možemo da uđemo u Evropsku uniju pre 2025. godine pa traže alternative u Rusiji i Kini i prave šizofrenu spoljnu politiku - ističe Popov.