Mesto na kom svi pevaju i plešu bilo je puno razbacanih tela

„Baš tu živim i tuda se šetam sa decom svakoga dana“, priča potreseno za „Blic“Hrvatica Mirta Kišak Koh, koja živi u La Rambla ulici, mestu masakra.

- Tužno je. Nisam spavala to veče. Kad sam konačno došla kući, uz policijsku pratnju, više mi nisu dali da izađem, a ni dadilji da ide kući. Rekla mi je da je čula vrištanje, a odmah i sirene od hitne i policije. Videla je i kombi i ljude kako leže po ulici - priča Mirta.

Pre nego što je kobnog dana otišla na posao, sin ju je plačući molio da ne ide.

- Kada se ovako nešto dogodi, staneš pa se zapitaš: „Šta da sam samo 10 minuta kasnije prošla gde svaki dan prolazim? Možda me više ne bi bilo?!“Sve je bilo zatvoreno i nisu me puštali u zgradu. Čekala sam od 19 do 23 sata - kaže.

Mirta opisuje da je oko svog ulaza zatekla grozne scene.

- Mesto gde je uvek puno ljudi, gde se svi vesele, pevaju, slikaju - bilo je zastrašujuće prazno, puno policije i razbacanih stvari i tela. Grozan je osećaj kada se tako nešto dogodi ispred tvojih vrata. Na mestu gde svaki dan prolaziš. Na mestu gde dnevno prode hiljade turista. Ni krivih ni dužnih. Poginuli su ljudi koji su samo tren ranije hodali, uživali na suncu, razmišljali kako je život lep i kako su blagosloveni da imaju priliku putovati i gledati kako je Barselona prekrasan grad - dodaje.

Ona napominje da i pored svega ljudi ne treba da osećaju strah.

- Realno, svaki dan te može na ulici pregaziti auto. Pa nećemo se zbog toga zaključati kod kuće i ne izlaziti. Ali ovo je prvi put da to gledam uživo. Ispred mene. Da je stvarno. Do 6 ujutro nisam mogla da spavam, a kada sam ponovo pogledala s terase, sve su pospremili. Nema razbacanih stvari, nema kombija, nema islednika, nema detektiva... Na jednom od obeležja Barselone, Miroovom muralu, bile su TV ekipe i policija - seća se.

Mirta Kišak Koh priča za naš list da se juče, dan kasnije, stanje malo popravilo i da ljudi ponovo izlaze na popularnu ulicu.

- La Rambla nikada nije bila tiha kao tu noć. Ali život ide dalje. Nama koji smo ostali. Ja lično ne generalizujem stvari i ne mislim da su muslimani krivi za ovo što se događa. Krivi su bolesni ljudi kojima je ispran mozak. Ali isto tako mislim da političari imaju moć da prekinu ovaj talas nemoći - zaključuje.