Blic

Oda gadosti

- Zauvek vaš poslušni građanin, Srba

Stid me je zbog naroda koji ćuti dok ovaj laže, preti i muti, stid me je zbog onih koji trpe, zbog ljudi koji su postali krpe. U normalnim zemljama što se leči, ovde se s televizije narodu beči, u normalnim zemljama što se zatvara, ovde, uz aplauz, krade i vara. Dok druge za izdaju on optužuje, sa izdajnicim­a se lično udružuje, dok na druge urla da su đavo, sam sebi kliče: „Bravo! Bravo!” Glupi ga slede, nečem se nadaju, dok sve dublje i dublje padaju, ambasade strane konce mu povlače, dok mu se ovde amebe uvlače. Nakazno je carevo novo odelo, za zemlju ovu - to je opelo, al’ srećno viču široke mase, da je maneken ono što je prase. Vođa sam sebe u zvezde okiva, u masi mazga sama se potkiva, dok se sam sebi u ogledalu divi histerično urla – svi su mu krivi. Duboko prezire sve oko sebe, al‘ za fotelju perfidno grebe, laži su njegove postale svetinja, u ropstvu se njima drži svetina. Poslušno stado dok mu kliče iz džepa im poslednji dinar miče, nek trpi stoka - koga to zabole, srećan je onaj od vlasti što obole. Samo je njega Bog nam podario da spasava ono što sam je pokvario, dve decenije nama on je ubio, da bi se u rešenje sad udubio. Svuda sebe vidi i sebe prepoznaje, za njega služba lično doznaje, kad blata za protivnike nema više, lično on podmeće i konstruiše. Sve što je obeć’o to je i slagao, pa uhvaćen u lažima zapomagao, za sve što zabrlja on druge krivi, svojim se sranjima lično divi. Okružen bagrom i mafijašima, bezmoždano­m masom i lakrdijaši­ma, poraze trule za pobede proglašava, bestidno glumata kako nas spasava. Nevidljivi­m uspesima divi se krdo, za njih je vođina mrvica brdo, bitno je samo da se voli, ono što svaku normalnost boli. I nije kriv vođa što vas jaše, beskičmenj­acima baš takav paše, ko mozga nema nek ga obožava, dok diktatura sve ugrožava.

 ??  ??

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia