Kako oružje sa Balkana stiže na Bliski istok
AZERBEJDŽANCI ŠVERCUJU NAORUŽANJE PREKO DIPLOMATSKIH POŠILJAKA
Trgovina oružjem - načini transporta i glavni igrači u višemilionskim poslovima menjali su se poslednjih decenija. Dokumenta do kojih je “Blic” došao otkrivaju kako se danas odvija svetska trgovina oružjem. Na stotine dokumenata svedoče mnogo više od osnovnih podataka o tome koje se oružje najviše koristi u aktuelnim ratovima, ko kome izvozi, a ko najviše zarađuje. Depeše državnih institucija mnogih zemalja u koje je “Blic” imao uvid razotkrivaju krajnje precizan mehanizam prodaje oružja za koji se sa sigurnošću može reći da je najsavršeniji do sada. Razrađen da omogućava ne samo veću zaradu, već i da se stotine tona ubojitih sredstava prevoze gotovo svakodnevno, a da ne podležu nikakvim proverama i propisima.
Može se slobodno zaključiti da je jedan od vodećih distributera oružja danas - Azerbejdžan. Ova država posebno je aktivna na prostoru Balkana i koristi avio-kompaniju “Silki vej erlajnz” za prevoz oružja i municije. Reč je praktično o državnoj kompaniji sa jednom jedinom namenom - svetskom trgovinom oružjem i municijom.
Avioni „iljušin“, koji su poslednju godinu zbunjivali Nišlije dok je ogromna letelica sletala uz strašnu buku na lokalni aerodrom, ali i „boing 747“sa zelenim prugama za koje na beogradskom aerodromu niko nikada nije video da ulazi ijedan putnik osim pilota i kopilota - zapravo su letelice ove azerbejdžanske kompanije. Dileme koja je vladala u domaćoj javnosti koji zapravo tovar prevoze više nema - po pravilu, nikad prazni, uvek puni oružja i municije.
Iz Beograda i Niša ovi avioni nijednom nisu uzleteli sa manje od 40 tona oružja, a najčešće je posredi tovar od
„BLIC“NABAVIO DOKUMENTA OD BUGARSKIH ANONIMUSA
105 tona. Kompanija „Silki vej“prevozi oružje poslednje tri godine, ali dokumentacijom do koje je “Blic” došao kada je reč o Srbiji, obuhvaćena je 2017. i deo 2016. godine. Poslednji mesec u koji se može imati uvid je jun. Azerbejdžanski avioni su tokom juna najmanje devet puta odneli oružje preko Srbije. Letovi za koje postoji trag u evidenciji bili su 2,5, 6, 9, 10, 12, 19. i 30. juna. Tako je tokom samo jednog meseca preko Beograda i Niša put Bliskog istoka otišla najmanje 821 tona oružja. Samo jedan let Srbija - Saudijska Arabija odnosno Niš - aerodrom „Princ sultan“27. maja, natovaren sa 43 tone oružja, vredi 3.999.000 dolara. Uz let dva dana posle 29. maja, ukupna vrednost posla je 8.470.000 dolara.
Do podataka o svetskoj trgovini oružjem “Blic” je došao zahvaljujući bugarskim „anonimusima“. Stupili smo s njima u kontakt posle informacije da je bugarska novinarka u oslobođenim delovima Sirije pronašla oružje iz svoje države koje je koristio ISIS, a da Bugarska nikada nije izvezla oružje u tu ratom zahvaćenu državu. Bugarski „anonimusi“, sudeći po dokumentaciji, ishakovali su diplomatske pošiljke i depeše ambasade Azerbejdžana u Sofiji, u koju se slivala sva dokumentacija, ali i obezbeđivani sigurni letovi za opasni tovar. „Anonimusi“su ishakovali ukupno 61 gigabajt različitih dokumenata; razmenjene mejlove aktera trgovine, originalna dokumenta različitih država: SAD, Izrael, Srbija, Bugarska, Češka, Hrvatska, Rumunija... ugovore trgovaca i kompanija, a tako i opis vrste ubojitih sredstava. Ilustracije radi, 61 gigabajt dokumenata kada bi se odštampao ne bi stao ni u poveći šleper.
Iako se činilo da će u dokumentaciji biti najviše o prodaji oružja vezano za Bugarsku, prevarili smo se. Avioni “Silki veja” poleću iz Bakua u Azerbejdžanu i prva, ujedno i najčešća, stanica na putu ka Bliskom istoku je upravo Srbija, Beograd i Niš, a potom tek Sofija. Oružje se prevozi i u Kongo, Izrael, ali maršruta i destinacija istovara je po pravilu Saudijska Arabija i Avganistan. Potom se avioni vraćaju u centralu u Azerbejdžan.
Oružje prelazi granice nesmetano. Činjenica da tovar niko ne proverava u prvi mah izaziva nevericu. Krajnje “savršen” model trgovine osmišljen je da transport putuje po celom svetu sa statusom “diplomatske pošiljke”. Tako su i ovi letovi zaštićeni jer su diplomatski. Oružje sa pečatom diplomatske pošiljke ima privilegovan status, a ceo posao oslobođen je tako poreza i raznih naknada, a što je najbitnije čak i svake provere. Činjenica je da dodeliti diplomatski status oružju jeste licemerje svih diplomatija i vlada, međutim, nije nezakonito. I to jer jednostavno nigde ne piše da oružje nije i ne može biti diplomatska pošiljka, pa se tako zakon i ne krši. Međutim, u trgovini Azejrbedžana i njihove kompanije ipak ima i propusta - ubojita sredstva se prevoze civilnim avionima („iljušin“i „boing“) i poleću sa civilnih aerodroma, a za vojne potrebe.
Prema IATA propisima, to nije dozvoljeno. Ipak, i ovde je pronađen model - kako bi se zaobišli svi kažnjivi propisi „Silki vej erlajnz“ne podnosi diplomatijama direktno zahtev, već podnosi zahteve za diplomatsko izuzimanje kroz lokalne agencije i kompanije. I tako su i prodavci i kupci zaštićeni. Sa dobijenim diplomatskim pečatima obezbeđeno je zeleno svetlo za tone oružja - bez naročite provere, a za učesnike trgovine - garancija da niko ne krši propise.
Nastavak sutra: Gde i koje oružje prodaje Srbija