Balkan centar trgovine oružjem bio devedesetih
Balkan je još devedesetih bio centar trgovine oružjem i ta praksa nije se značajno promenila do danas. Međutim, pre više od dvadeset godina trgovina oružjem bila je sasvim drugačija.
Početkom 1991. godine srpski vojni obaveštajci infiltrirali su se u čak devet kanala transporta oružja na Balkanu. Bugarska kompanija „Kinteks“nalazila se u centru skandala, a oružje je transporovano brodovima - „Karolina“i „Lipa“. Obično je u deklaraciji stajalo da se radi o prevozu cigareta i alkoholnog pića. Krajem devedesetih državna firma za prodaju oružja “SDPR Jugoimport” osmislila je novi sistem koji je podrazumevao otvaranje fantomskih firmi preko kojih je obavljan prevoz robe, a sve da bi se teže ušlo u trag unosnim poslovima. Među firmama čija imena se mogu naći u međunarodnim dokumentima su „Target“, „Swinga“, „Samarkand“, „Centaur“, „Temex“, „Inter-dill“, GVS, „Infiniti“, „Brunner“, „Interjug“. Kompanije su menjale imena preko noći - jednog dana je „Brunner“, drugog JLP.
U prebacivanju srpskog oružja na svetska ratišta posebno se istakao britanski pilot Christopher Barret-Jolley sa svojom kompanijom „Phoenix Aviation i Balkh Air“. Jedan od aviona u floti bio je čuveni vojni avion koji je pripadao nekadašnjoj JNA i koji je korišćen za evakuaciju ljudi tokom rata. Naša vojska ga je prodala Christopher Barret-Jolley januara 1997. godine. Avioni su osim oružja prenosili i velike količine droge. Osim njega, u avionu bi bilo još troje ljudi. Zarada je bila 2.500 dolara po osobi, dnevno. Piloti su bili Britanci, Ukrajinci i Srbi. Avioni su oružje prevozili mahom za Afriku - Kongo i Angolu - i Jemen.
Tako su aerodromi u belgijskom gradu Ostendeu, bugarskom Burgasu, Tirani i Beogradu bili glavni transportni centri tokom devedesetih.
Godine 2002. Christopher Barrett-Jolley je osuđen zbog šverca orgomne količine droge iz Jamajke do Engleske. Kao i obično, avion je sleteo i u Beograd. Ruski transportni avion “iljušin 76” koji se srušio kod Beograda avgusta 1996. bio je registovan na firmu koja je pripadala Leonidu Mininu, jednom od najvećih trgovaca oružjem, veoma aktivnom na Balkanu.
Još jedan trgovac oružjem, Viktor But, imao je avio-kompaniju „Air Zori“, čiji avioni su često viđani na Surčinu. Njegove kompanije imale su čak 60 aviona. Jedna od njih zvala se „AirCess“, dok je druga bila „Trans Aviation Network Group“.
SRPSKI OBAVEŠTAJCI SU INFILTRIRALI ČAK DEVET KANALA ZA TRANSPORT ORUŽJA