Borba svetskih sila za prevlast na Balkanu

Turska i Rusija brzo razvijaju svoj uticaj u jugoistočnoj Evropi, dok austrijski ministar spoljnih poslova Sebastijan Kurc poziva EU da dovede Balkan u svoju orbitu, piše ugledni nemački biznis magazin „Handelsblat”.

Sledeća evropska kriza, kao i mnoge ranije, mogla bi početi na Balkanu. EU i NATO pokušavaju da približe zemlje poput Srbije i Crne Gore u svoju orbitu, ali se suočavaju sa konkurencijom za uticaj Sjedinjenih Država, Rusije, Turske, pa čak i Saudijske Arabije, piše u svojoj analizi dopisnik „Handelsblata” Andre Balin.

Govoreći za „Handelsblat”, austrijski ministar inostranih poslova Sebastijan Kurc upozorio je na rastući uticaj Turske i Saudijske Arabije.

- U Sarajevu i Prištini, na primer, žene su plaćene da bi javno nosile burke tvrdi on, dodajući da „ne možemo da gledamo i da ne radimo ništa”. Kurc je zatražio ubrzanje integracije regiona u EU, kako bi se Turska i Rusija zadržale van regiona.

On je rekao da druga važna pitanja, poput Bregzita ili migracija, ne bi trebalo da odvraćaju EU od zapadnog Balkana. Tenzije su i dalje bile visoke unutar i između država u regionu.

Od 2014. godine Nemačka je preuzela vodeću ulogu u promovisanju odnosa EU u balkanskim državama, podstičući reforme i saradnju u onom što je poznato kao Berlinski proces. Međutim, postignut je mali konkretan napredak koji je vodio nemački ministar inostranih poslova Zigmar Gabrijel ovog leta da pozove Program „Berlin proces plus”, sa specifičnim ciljevima u pomoći i integraciji. Danas su Turska i Rusija glavni rivali EU za uticaj. Za Tursku, Balkan predstavlja emocionalnu i racionalnu privlačnost. Vekovni turski vladari ostavili su muslimanske manjine i kulturno i arhitektonsko nasleđe. Rusija je još jedan igrač u teškoj kategoriji na balkanskoj sceni. Moskva ima naročito bliske odnose sa svojim tradicionalnim saveznikom Srbijom, i to ne samo zahvaljujući zajedničkoj slovenskoj kulturi i pravoslavnoj religiji. Ankete pokazuju da je većina Srba proruski nastrojena i da se ne osećaju dobro prema NATO-u, koji su 1999. godine teško bombardovali zemlju. Tokom nedavne posete, zamenik premijera Rusije Dmitrij Rogozin insistirao je da „Srbija nikada neće postati članica EU.”

Kao da to nije dovoljno, Kina takođe vidi ulogu za sebe u regionu, prvenstveno kroz svoj ogromni infrastrukturni projekat “Put svile”. Prema planu, Peking planira da uloži oko 10 milijardi evra u 16 zemalja jugoistočne i istočne Evrope.