Efikasnost nije odricanje

Jedan od priroriteta energetske strategije je unapređenje energetske efikasnosti, što ne podrazumeva nužno odricanja, već isključivo racionalnije ophođenje prema energiji. Mnoga istraživanja i analize ukazuju da Srbija troši i do pet puta više struje po jedinici BDP-a od evropskog proseka. U svetu se energetska efikasnost podrazumeva kao sastavni deo života kome se prilagođavaju sve generacije, a deca o tome uče u školama, pre svega kao o jednom od načina na koji se čuva životna sredina.

Nedavno objavljeno istraživanje agencije Ninamedija na uzorku od 2.000 ispitanika pokazalo je da tek svaki drugi ispitanik razume da je električna energija ograničen resurs i da je i zbog toga važno racionalno trošiti energiju. Ni novčane uštede nisu zanemarljive. Promenom određenih navika i minimalnim ulaganjima, moguće je umanjiti iznos računa za struju i do 20 odsto.

Potrebne su male promene u ponašanju kada se rukuje aparatima u domaćinstvu, kao što su spuštanje temperature na bojleru za nekoliko stepeni, poklapanje šerpe kada se kuva, gašenje televizora ili monitora kompjutera kada se ne koriste, pa da računi budu niži i 10 odsto. Oni koji za grejanje koriste električnu energiju račune mogu da smanje ako TA peći pune tokom noći kada je niža tarifa, ali može se i na efikasniji način iskoristiti energija ako se obezbedi što bolјe strujanje vazduha oko grejnih tela. Potrebno je otkloniti sve potencijalne prepreke oko grejnih tela i sa manjom količinom energije stan će biti bolje zagrejan.

Domaćinstva u Srbiji trošila su u proseku 385 kilovat-sati električne energije mesečno u periodu januar-maj 2017. godine. Prosečan mesečni račun domaćinstava iznosi 3.501 dinar, kada se uračunaju naknada za obnovljive izvore energije, akciza i PDV, što skoro pa odgovara iznosu računa za kablovsku i internet. Prema statistici Eurostata, u Srbiji kilovat-sat košta 6,54 evrocenti, Hrvati plaćaju više od 13 evrocenti, Grci preko 16, Irci 23, Danci i Nemci oko 30 evrocenti

za kilovat-sat.